Збирка Топлички устанак 1917. године
Збирка „Топлички устанак 1917. година“ формирана је седамдесетих година XX века. У њој се налазе предмети, оружје, документа, оригиналне фотографије и други материјал из периода јединог устанка, који је избио на територији коју су окупирале Централне силе за време Првог светског рата. Већи део фотографија и докумената су из Фондова Добросава Туровића и мр Радоја Костића. Део предмета изложен је у сталној поставци „Топлички устанак 1917. година“, која је по први пут урађена 1977. године, а приликом обележавања стогодишњице од почетка Топличког устанка, 2017. године замењена је новом поставком по савременим музеолошким стандардима. Из ове збирке је дигитализовано и убачено у IMUS 124 предмета.
Руководилац збирке је музејски саветник, Дарко Жарић.
Препис дневника четничког војводе Косте Миловановића- Пећанца
У збирци чува се препис дневника, писан графитном оловком, на 236 страница формата А4. У Дневнику описани су догађаји од поласка војводе Пећанца са Солунског фронта од 27. септембра 1916. до 12. октобра 1917. године. На основу анализе рукописа може се закључити да су дневник тада преписивале шест особа. Дневник су писали: Братимир Милачић, касније ађутант Косте Пећанца, Божидар Павловић, који је био задужен за писање наредби, примање извештаја од војвода и четовођа које је читао војводи Пећанцу и набављање бугарских новина и Миљан Дрљевић, ађутант Централног одреда. Остала тројица преписивача су свакако били борци Централног одреда, али се њихов идентитет не може утврдити на основу рукописа. Не може се поуздано утврдити када је настао препис дневника. Препис је вероватно после смрти Братимира крајем 1918. године узео Божидар Павловић. Једно време био је после завршеног Правног факултета у Сорбони, председник општине Београд. После рата, Божидар је радио као адвокат. Иначе, његов син Борисав био је комесар чете у 11. бригади у Другом светском рату. После рата завршио је Филозофски факултет а радио је као секретар ГК СК Београд и члан ИК ЦК Србије. После Божидарове смрти, син Борисав поклонио је препис дневника 1968. године Народном музеју Топлице у Прокупљу.
Сребрни орден КЗм четовође Радисава Тошића из Горње Бејашнице
Радисав је био за време Балканских ратова 1912-1913. године припадник чувеног Гвозденог пука. Из ових ратова изашао је са чином резервног наредника, али и са тешким ранама задобијеним током борби на Коти 650 у бици на Брегалници, 1913. године. Крајем 1915. године због последица рањавања остао је у свом родном селу и није се повукао са српском војском. У лето 1916. године, избегавши хапшење, одметнуо се у планине како би на тај начин наставио борбу против окупатора. Након пропасти Топличког устанка, у мају 1917. године једно време је био постављен за заменика Косте Пећанца. После рата, за своје заслуге у Топличком устанку, на предлог Косте Пећанца, указом бр. 44632, одликован је Сребрним орденом Кзм. Треба рећи да су само петорица устаника: Куштримовић Никола, Милачић Братимир, Стојановић Машан, Шуковић Новица и Радисав Тошић, били одликовани овим тада највишим војничким одликовањем. Радисав је убијен 1930. године од стране непознатих људи.
Фотографија злочина бугарских војника над цивилима у Житном Потоку
На фотографији је приказан злочин бугарских војника, 1917. године, над цивилима у селу Житни Поток, општина Прокупље. Устанак у Топлици, Јабланици и Косаници у крви је био угушен. У Врањском, Нишком и Топличком округу у току и после устанка било је убијено 8.767 људи, спаљено је 8.855 кућа и 34.684 осталих зграда. Од тога у Топличком округу било је побијено 3.907 људи, спаљено је 4.986 кућа и 16.333 осталих зграда. Само у прокупачком срезу који је обухватао данашњи град Прокупље и општину Блаце, било је побијено 1.674 особа. Људи су убијани и мучени на најсвирепије начине: вешањем, клањем, одсецањем делова тела, кувањем, спаљивањем и закопавањем живих у земљу. Силовано је преко 1.000 жена, девојака и девојчица. Све ово нам показује да је окупатор на простору захваћеним устанком спроводио злочиначку политику са циљем да уклони сваки траг српства са ових простора.
