Објекти
ГАЛЕРИЈА БОЖА ИЛИЋ
На иницијативу локалне самоуправе и тадашње управе Музеја, 1996.године отворена је галерија Божа Илић. Простор у самом центру града у пешачкој зони, у познатој кући Максимовића, адаптиран је за изложбени простор и намењен је искључиво за ликовну уметност, првенствено намењен излагању академских уметника и чланова УЛУС-а и УЛУПУДС-а.
Божа Илић уметник по коме галерија носи име, је свакако један од значајнијих српских и југословенских сликара XX века. Рођен је 27.априла 1919.године у Житном Потоку код Прокупља, где је завршио основну школу. После прележане теже прехладе у тринаестој години је изгубио слух.
Сликарством је почео да се бави у петнаестој години као помоћник иконописца у родном селу, с којим је провео пуне четири године сликајући по сеоским црквама. Уметничку школу у Београду у класи професора Бете Вукановић и Љубе Ивановић уписује 1937.године. На Академији ликовне уметности дипломирао је 1945.године, у класи Мила Милуновића.
Као први стипендиста југословенске владе после Другог светског рата, 1950.године одлази у Париз. Исте године представљао је нашу земљу на Бијеналу у Венецији сликом „Сондирање терена на Новом Београду“. За Божу Илића настао је период вртоглавог успона, уз публицитет који је имао мало који сликар до тада и стекао статус државног сликара број један. Међутим, педестих година промениле су се политичке околности, а теме соцреализма које је Божа стварао, постале превазиђене. Тако је Божа спутан у комункацији и не схватајући у потпуности шта се дешава, потиснут на маргине свих ликовних догађаја, до потпуног заборава. У уметничкој изолацији био је пуних 25 година, боравећи у Београду и свом родном селу, непрестано сликајући и правећи виолине, које сам никада није могао да чује.
Укупно Божино стваралштво подељено је на два периода. Први траје до 1950.године и из кога је остало неколико монументалних композиција. Други период обухвата период од 1950.године до краја његовог живота. Платна из овог периода, далеко мањих димензија, обележила су његово експресионистичко сликарство, као и однос према природи и људима који су га окруживали.
Његова значајнија уметничка дела чувају се у Народном музеју Топлице, многим другим музејима и установама у Србији, као и у приватним колекција код нас и у свету. Умро је у Лесковцу 15.јула 1993.године.
СПОМЕН СОБА „ГВОЗДЕНИ ПУК У ОСЛОБОДИЛАЧКИМ РАТОВИМА 1912-1918.“
Да би се чула прича и бар на тренутак осетио делић оног што су најхрабрији међу храбрима доживели, треба посетити Спомен парк и Спомен собу посвећену јунацима гвозденог пука.
Спомен соба „Гвоздени пук у ослободилачким ратовима Србије од 1912-1918.године“ отворена је 2021.године у згради Железничке станице.
Спомен соба је саставни део Спомен парка Јунацима гвозденог пука, који је подигнут на месту одакле су топлички јунаци 7.октобра 1912.године кренули у рат и вечну славу. Отварањем Спомен собе, добили смо један комплекс који има богат садржај и причу о најхрабријем пуку. У самом парку који је у основи Карађорђева звезда, налази се споменик у облику метка са шупљим крстом по средини, на њему су четири бисте на којима се налазе Милунка Савић, Флора Сендс, Миливоје Стојановић Брка и Шарл Траније, као и четири мермерне плоче са значајним биткама у Првом и Другом балканском рату као и у Првом светском рату у којима је учествовао Гвоздени пук, као и називи места и градова које је ослободио. У парку се налазе и 255 бетонских стубића на којима су имена носиоца Карађорђеве звезде са мачевима, од којих су 39 двоструки носиоци.
Из парка се улази у Спомен собу, где вас на вратима дочекује заставник Аранђел Јанковић који у руци држи заставу пука, која је иначе најодликованија застава српске војске. Панои који кроз фотографије и текст хронолошки прате ратни пут Гвозденог пука дочаравају нам врлине и храброст „гвоздених” јунака, али и голготу кроз коју су прошли. Одликовања, укази о одликовању, фотографије, документа и разни предмети од којих сваки на свој начин прича о јунаштву, храбрости и издржљивости ових јунака, подсете нас да сећање на њих не бледи, већ кроз причу о њима они и даље живе. Свака Карађорђева звезда која се налази у Спомен соби сведок је пожртвовања јунака чије је груди красила. Списак најхрабријих припадника пука сведочи томе да је Љубомир Којовић троструки, Ђорђе Милачић двоструки носилац, две даме хероине Гвозденог пука Милунка Савић и Флора Сендс су такође носиоци Карађорћеве звезде као и многи други храбри витезови.
Мурал на тему Гвоздени пук, краси зид Спомен собе. Овај мурал већ сада Спомен собу чини препознатљивом и свакако остаје трајно део Сомен собе, који ће чувати успомену на „гвоздене“ јунаке. Аутори мурала су редовни професор на Факултету примењене уметности у Београду Мирослав Лазовић и академски сликар и доцент на Факултету савремених уметности у Београду Биљана Велиновић.
АРХЕО ПАРК ПЛОЧНИК
