Топлички устанак 1917.године

Поставка Топлички устанак 1917. је конципирана тако да хронолошки прати догађаје пре избијања устанка, сам устанак, гушење устанка и време после устанка. Изложене фотографије, оригинална документа, предмети и оружје сведоче о једном тешком периоду за српски народ, али приказује и отпор тог народа.

Прва стална поставка Топлички устанак 1917. у Музеју урађена је 1977.године поводом обележавања 60 година од избијања устанка.

Обележавање 75 година од избијања устанка урађено је на Републичком нивоу. Тада је урађена  изложба о Топличком устанку, која је обишла многе градове у Србији. У изради изложбе своју улогу је имао и Народни музеј Топлице. Ова изложба је уступљена Музеју 1994.године. Обогаћена предметима, оружјем, фотографијама и документима из збирке Музеја, постаје стална поставка Топлички устанак 1917.

Поводом обележавања 100 година од избијања устанка Народни музеј Топлице 2017.године урадио је нову сталну поставку, чију је реализацију финасијски подржало  Министарство културе и информисања Републике Србије.

Стална поставка Топлички устанак 1917.посвећена је значајном догађају у историји Србије  у Првом светском рату. Био је то једини устанак на територији окупираној војском централних сила. Избио је средином фебруара и одржао се се до половине марта 1917.године. Захватио је територије Топлице, Јабланице, Јастрепца и Копаоника а касније се проширио и на друге делове Србије.

Избијању устанка допринело је стање у окупираним областима: денационализација, безобзирна пљачка, реквизиција и одвођење становништва у интернацију. Непосредан повод устанку била је најављена регрутација српског становништва од 18 до 40 година за бугарску војску. Од тада почињу масовна бежања у планине испред бугарских регрутних комисија. Око 20.фебруара започели су први оружани сукоби између српских заосталих војних обвезника и бугарских потера.

На челу устанка биле су војводе: Коста Војиновић Косовац, Коста Миловановић Пећанац, капетан прве класе Милинко Влаховић, Тошко Влаховић, Јован Радовић.

Јабланички одред војводе Милинка Влаховића победио је Бугаре код Бојника 24.фебруара. Два дана касније у Мачковцу код Куршумлије започета је битка која ће прерасти у устанак. Куршумлија је ослобођена 28.фебруара, Лебане 1.марта, Прокупље 3.марта а Блаце 5.марта.

Устаници су створили слободну територију у пречнику од око 80 км. Центар те слободне територије, комитске државе је у Прокупљу. Стварањем слободне територије устаници су угрозили стратегијске интересе окупатора јер су преко слободне територије пролазиле важне комуникације према Солунском фронту и Блиском истоку.

Упркос првим успесима устанак се није могао дуго одржати. Аустро-немачко-бугарска војска повела је снажну контраофанзиву на ослобођену територију. Технички опремљенија и бројнија (60.000) непријатељска војска је угушила устанак у коме је учествовало око 13000 устаника.

Окупатори су угушили побуну и извршили сурову одмазду над цивилима, па је, по подацима Анкетне комисије,  у току устанка и гушења устанка  настрадало око 20000 људи и попаљено око 5000 кућа. Герилске чете  су се повукле у планине и наставили су отпор све до доласка српске и савезничке војске са којом ће учествовати у борбама за ослобођење Србије.