Историјат

Народни музеј Топлице, основан је на првој седници Акционог одбора која је одржана 11. октобра 1946. године у канцеларији ОНО – Просветно одељење. На акционој седници Окружног музеја јануара 1947. године одлучено је да се Акциони одбор прошири представницима АФЖ-а и омладине Прокупља, који су касније, заједно спровели успешну акцију прикупљања фотографија, докумената и трофеја из НОБ-а. Од овог материјала је, за Дан бораца 4.јула у учионици данашње Основне школе „Никодије Стојановић Татко“ организована изложба посвећена палим борцима. Овај материјал је до 1949. године повремено   излаган у дане значајних светковина. 

Градски одбор општине Прокупље 1950. године  донео је одлуку да се део зграде на брду Хисар (задужбина др Алексе Савића) адаптира и ту формира стална музејска поставка  од  прикупљеног  материјала. Прву поставку чинили су експонати из Другог светског рата, односно фотографије, документи и наоружање. Поред ове поставке формирана је и археолошко – нумизматичка збирка, као и збирка разноврсне етнолошке грађе која је презентовала делове ношње, дрвено и керамичко покућство.

 

На Хисару Музеј је био неких десетак година, али због недостатка простора, недовољне обезбеђености објекта и саме његове удаљености од града, 1962.године Срески одбор, Музеј премешта  у центар града у  једну од најстаријих зграда, бившу зграду поште чије су просторије адаптиране за потребе Музеја.  Преласком у ново здање Музеј добија назив Народни музеј Топлице, чиме је његова делатност проширена на подручје све четири општине Топличког округа: Прокупљe, Куршумлију, Житорађу и Блаце. Тада почиње ренесанса Народног музеја Топлице.

Зграда Музејa због свог  монументалног изгледа, јединственог у граду, 22. марта 1977. године, бива проглашена спомеником културе.     

Уследиле су године у којима се интезивно радило на прикупљању материјала, теренско истраживачким радом, куповином, разменом али и поклонима поштоваоца. Формиране су нове збирке, а запошљавањем стручног кадра створени су услови за успешнији рад Музеја.

Током година збирке су се увећавале па се због недостатка излагачког простора почетком седамдесетих година јавља идеја о проширењу Музеја, односно о изградњи уметничке галерије, депоа и других помоћних просторија, као и идеја о уређењу изложбеног простора. Урађена је адаптација целе зграде 1979.године, када је дограђена нова галерија на два нивоа.

Основна делатност Народног музеја Топлице је да систематски прикупља, проучава, штити, чува, излаже и публикује предмете од културно-историјског, односно музеолошког значаја на територији Топличког округа. Ангажовањем свог стручног кадра ради на очувању историје Топлице, њених археолошких локалитета, културне баштине и традиције Топличког краја. Последњих деценија богата изложбена и издавачка делатност, као и разноврсни програми за публику, осавремењени су коришћењем модерне технологије.

Народни музеј Топлице је регионални музеј комплексног типа и у оквиру њега се налазе стручна одељења археологије, историје, етнологије и историје уметности.

Покретан материјал из збирки изложен је у четири сталне поставке:

  • Археолошка мапа Топлице
  • Топлички устанак 1917.
  • Прокупље у 20.веку
  • Градска соба

У склопу Народног музеја Топлице налазе се:

  • Галерија Божа Илић
  • Спомен соба „Гводени пук у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918.“
  • Архео парк Плочник