Топлица у савременом добу
Збирка „Топлица у савременим добу“, формирана је 2018. године, а настала је одвајањем предмета, фотографија и докумената који су некада били саставни део збирке „Други светски рат“. По садржају збирка обухвата период после Другог светског рата од 1945. до 2015. године. Збирка је још у фази формирања. Један део предмета из збирке изложен је у поставци „Прокупље у двадесетом веку“.
Руководилац збирке је музејски саветник Дарко Жарић.
Плакета за ослобођење града „9 октобар 1941“
Комунистичка власт у Прокупљу, славила је од 50-тих година 20. века дан ,,9. октобар” све до 90-тих година 20 века као дан ослобођења града у Другом светском рату. Том приликом заслужним удружењима, колективима или појединцима који су у области спорта, културе, привреде и др. области дали свој допринос у развоју града, уручиване су захвалнице или плакете у виду „Октобарске награде“. Била је тада посебна част бити добитник једног оваквог признања.
Куглице за гласање
Куглице за гласање пречника 1 цм, користиле су се од првих избора у Краљевини Србији и Југославији. Гласање се тада није обављало уз помоћ гласачких листића, јер је неписменост била на високом нивоу, већ уз помоћ гумене куглице са државним грбом. Гласачка кутија коришћена за изборе на територији ФНРЈ, а затим и СФРЈ почев од 1944. године које је у то време организовала власт, називала се „ћорава кутија“. У Србији је коришћена до средине 50-тих година 20 века. На гласачком месту постојао је већи број гласачких кутија које су биле доста дубоке тако да се кроз округли отвор на врху могла рука завући у кутију до изнад лакта, а да се не додирне дно кутије. Сваки кандидат или партија која је учествовала на изборима имала је „своју“ видно обележену кутију. „Ћорава кутија“ је била за уздржане гласаче. Гласање се обављало тако што би гласач после идентификације, као и данас, добио гумену куглицу. Потом би пред члановима изборне комисије гласач у сваку кутију завлачио руку, при томе држећи све време стиснуту песницу у којој се на почетку гласања налазила куглица. На крају после задње кутије гласач је показивао отворену шаку изборној комисији као доказ да је куглицу спустио у једну од кутија, тј. да је гласао. Гласачке куглице биле су гумене, како се не би чуо звук приликом спуштања у једну од кутија. Кутије су имале такво дно да гласачи нису могли да варају тј. да заграбе куглице и пребаце их у другу кутију. За то су се најчешће побринули представници изборних комисија, углавном чланови КПЈ. Бројање гласова се сводило на бројање куглица.
У збирци налазе се 239 куглица а део је изложен у поставци „Прокупље у двадесетом веку“
Фотографија- Долазак председника СФРЈ, Тита у Прокупље 1968. године
На фотографији која се налази у збирци, приказана је одушевљена маса људи која поздравља друга Тита, његову супругу Јованку и остале уважене госте. Фотографија је настала 21. октобра, испред ОШ „Никодије Стојановић Татко“, док су пролазили после одржаног говора из центра града ка Дому Армије.
Иначе, овај датум је значајан за историју Топлице из два разлога: тога дана Топлицу је први пут званично посетио председник СФРЈ и председник Савеза комуниста Југославије Јосип Броз Тито и тога дана у Прокупљу скупило се највише људи у његовој целокупној дотадашњој историји- осамдесет хиљада.
Председник Тито у Прокупље је допутовао „Плавим возом“. Дан пре тога био је у Лесковцу и Врању. Ту га је дочекала омладина која му је прва пожелела добродошлицу. Затим је добродошлицу гостима пожелео тадашњи председник Скупштине општине Прокупље, Милоје Арсовић. На тргу, у центру Прокупља био је одржан митинг, на коме је друг Тито као први почасни грађанин Топлице одржао говор. Са трга, председник Тито, његова супруга, сарадници и остале личности из пратње, пешице су се упутили, главном улицом Прокупља, у Дом Југословенске армије, где је друг Тито разговарао са представницима друштвено-политичких организација, радних организација привреде и друштвених делатности, као и са партизанима. Из Дома Армије, друг Тито је отишао у посету Комбинату обојених метала. Посета овог уваженог госта завршена је свечаним ручком у хотелу „Хамеум“. Након тога, председник Тито је посетио Ниш.
