Археологија
Стална поставка ”Археолошка нaлазишта Топлице” представља хронолошки приказ археолошког материјала и археолошких локалитета на простору Топлице, ауторке Јулке Кузмановић Цветковић.
Почевши од периода средњег миоцена, датованог у период од пре 14 – 16 милиона година који је представљен палеонтолишким остацима животиња са локалитета Пребреза, који је јединствен локалитет у Европи по налазима остатака праисторијских животиња попут медведопса, мастодонта, праисторијске газеле, жирафе и др.
Праисторијски период (старији и млађи неолит) је приказан кроз материјал старчевачке културе са локалитета Доња Трнава. Значајан део поставке се односи на један од најважнијих локалитета винчанске културе – Плочник, по коме и једна фаза винчанске културе носи назив. Изложене су фигурине и посуђе од печене земље, камене и кремене алатке, али и бакарне алатке и игла, који доказују да је најранија металургија настала управо на нашем простору.
Доња Топоница
Налази са ископавања дарданске некрополе у Доњој Топоници, где је пронађено двадесетак гробова из предримског периода, који су поред пепела пронађеног у урнама садржали често као прилог и оружје грчких ратника (хоплита-полуоклопника или коњаника).
Идући даље из гвозденог доба долазимо до предмета који нас упознају са временом римске доминације на нашим просторима.
Захваљујући свом географском положају, Топлица је већ у 1.веку укључена у римску путну мрежу. Пут који је спајао Љеш на јадранској обали и Ниш, важан центар Балкана, ишао је једним својим делом долином Топлице и Косанице. Уз пут су ницали војнички логори а затим и цивилна насеља. Војне станице су биле: Глашинац- Ad Herculem, Прокупље – Hammeum и Куршумлија – Ad Fines. У Прокупљу је на падинама брда Хисар откривен храм (templum in antis) посвећен Херкулу и темељи монументалних терми у порти цркве св. Прокопија. У Новој Божурни је пронађена велика остава сребрних и златних предмета, која сведочи о надолазећим бурним временима. Сребрни предмети су изложени на сталној поставци, а златни се налазе у Народном музеју у Нишу.
Велика сеоба народа, продори и пустошења германских и хунских племена, су оставили трагове и у Топлици. О томе сведоче налази германског копља, мача и златних апликација из Прокупља.
Након пустошења варварских племена, велику обнову византијског царства је извршио цар Јустинијан (527-565). Периоду Јустинијанове обнове припадају локалитети, односно утврђења: Прокупље, Злата, Бреговина, Ргаје, Велико кале на падинама Јастрепца, Марина кула и др. Сва ова утврђења су подигнута у античком, односно касноатничком периоду, а у време цара Јустинијана обновљена о чему нам је остало сведочанство у Прокопијевом делу ”De aedificiis”.
О словенском насељавању Топлице сведочи некропола у Доњој Топоници, чији је археолошки материјал датован у период 10 – 12 века. Насеље није убицирано. Трагови Словена су констатовани и у раније помињаним утврђењима али стратиграфска ситуација није прецизно утврђена, те се не може прецизно утврдити време насељавања Словена.
Некропола у Доњој Топоници садржала је гробове старих Словена. Откривено је 72 гроба од којих је само 13 имало прилоге који су карактеристични за 10-12.век. У гробу је пронађен лунуласти привезак од бронзе, најчешћи привезак код Словена, каури шкољке нанизане на ниску, гривне од стаклене пасте, наруквице од тордиране жице, тракаста наруквица са урезаним орнаментом и више карактеристичних наушница од бронзе и сребра.
По овим налазима можемо са доста сигурности рачунати да је у близини откривене некрополе постојало словенско насеље преднемањићког периода, да су његови становници били Срби-Хришћани и да су овде стално настањени у X веку.
Велики део сталне поставке је посвећен споменичкој целини Хисар, коју сачињавају црква Св. Прокопија, Југ Богданова црква и утврђење Хисар. Изузетну посебност за цео простор Топлице представља црква Св. Прокопија у Прокупљу, подигнута у 10/11. веку и поред Петрове цркве у Новом Пазару, представља једну од најстаријих живућих цркава у Србији. Југ Богданова црква се налази на месту где је првобитно био подигнут Херкулов храм, а потом рановизантијска базилика. Црква је подигнута у 14. веку. Утврђење Хисар је вишеслојни локалитет са материјалом датованим од млађег неолита, преко бронзаног и гвозденог доба, до римског, рановизантијског периода и средњевековних слојева закључно са 15. веком.
