Збирка „Гвоздени пук 1912-1918. година“ формирана је 2018. године. Већим делом је настала од некадашње збирке „Први светски рат“. Збирка поред евиденције учесника садржи разне предмете, наоружање, одликовања, као и оригиналне фотографије и документа која су припадала најславнијем и најхрабријем пуку у српској војсци „Другом пешадијском пуку Књаз Михаило“. Већи део фотографија и докумената су из Фондова Добросава Туровића и мр Радоја Костића. Збирку прати стална поставка која се од 2021. године налази у спомен соби посвећеној „Гвозденом пуку“. Из ове збирке је дигитализовано и убачено у IMUS 188 предмета. Руководилац збирке је музејски саветник Дарко Жарић.
Пушка- карабин Манлихер М 1895
У спомен соби „Гвоздени пук“, изложена је пушка М 1895, калибра 8 мм са магацином за 5 метака коју је дизајнирао аустријски инжењер, Ferdinand Riter fon Manliher (1848-1904). Дужина цеви је 786 мм а тежина 3,650 кг. Кундак ове пушке је интересантног изледа, на његовој десној страни изгравирана је у дуборезу коњска глава са уздама, док је остали део изрезбарен у цветовима. На левој страни кундака изрезбарени су листови са цветовима. Укупна дужина пушке је 1100 мм.
Ручна бомба М-12 тзв. Васићка
Реч је о првој ручној бомби која је имала ударни упаљач. Бомбу је 1904. године конструисао капетан I класе Миодраг Васић (1869-1949). Користили су је српски четници у Македонији до 1912. године и српски војници у ратовима од 1912. до 1918. године. Бомба је израђена од ливеног гвожђа у облику призме и пунила се црним барутом. Ширина бомбе је 6 см а дужина 9 см (без упаљача).
Фотографија рез. потпоручника Влајка Петрушића са својим 2. водом 3. чете 2. батаљона Гвозденог пука настала 13. децембра 1917 године
Фотографија је успомена од војника, који су били у 2. воду 3. чете 2. батаљона резервног потпоручника Влајка Петрушића из Гајтана. Настала је 13. децембра 1917. године на заузетом положају код села Браник, на Солунском фронту. Иначе, Влајко Петрушић ступио је 1913. године као редов у Гвоздени пук. Носилац је Сребрног и Златног ордена Кзм. Био је рањен неколико пута у току ратова од 1912. до 1918. године. Од последица рањавања преминуо је врло млад, већ 1919. године. Сахрањен је у Београду, али је његова породица 1931. године пренела његове посмртне остатке у село Гајтан.