Добровољно ватрогасно друштво у Прокупљу оформљено је убрзо после 2.св.рата у току 1949.године, али је своју зграду добило тек на прослави десетогодишњице од  свог настанка.  Маја 1959. године на отварању нове зграде Ватрогасног дома који је модерно грађен председник друштва је поделио одликовања ватрогасцима који су поставили темеље овог друштва.

Вашар или сајам је облик народног окупљања. Старији назив је панађур. Основна сврха вашара била је да људи са села купе неопходне ствари у време док нису постојале продавнице у данашњем смислу. Обично се дешава у доба неког црквеног празника (Црвено слово) када није дозвољено радити и најчешће се дешава на неком равном терену – често у порти оближње цркве или манастира, чиме се целом догађању даје одређена доза озбиљности и друштвене прихваћености. Вашар је толико важан догађај да су сви већи вашари у Србији евидентирани чак и у црквеном календару. Учесници заједнице – села – варошице где се дешава вашар се тог дана свечано облаче. И расположење jе свечано.

Иако вашар није специјалитет српског народа, вашаре у другом облику имају и други народи ипак српски вашар има и одређене друштвене функције:

  • На вашару треба бити „виђен“
  • На вашару се гледа како се ко са киме „питао“ (поздравио и распитивао за фамилију и сл). На тај начин се одређује статус појединца у заједници
  • На вашару се пласирају информације (нпр. „продао бих онај забран, тамо горе поред потока…“) и прикупљају информације („чујем да си ове године запатио јато ћурака…“)
  • Девојке за удају, се облаче и стављају (пожељно) златан накит и дукате око врата и шетају по вашару уз обавезну пратњу старије рођаке.
  • Вашар је прилика да млади брачни парови, по први пут, свима покажу своје дете
  • Вашар је прилика да се млади сретну, упознају, „очијукају“
  • Старији су ту да се распитају о оној другој породици, какви су, колико имају…
  • На вашару (традиција која се губи) обавезно је колоу коме млади играју. Поред прилике да се „изђускају“ ово је прилика да се види колико је ко физички издржљив – спреман да игра (а самим тим и да ради). Ово се нарочито односи на девојке.
  • Сврха „показивања“ је да се види да појединац нема неке „скривене мане“ и да је прихватљив за заједницу по неписаним законима заједнице.
  • Рингишпилису чести на великим вашарима и исто имају функцију показивања.

Поред тога вашар служи и за:

  • Куповину продају стоке и других пољопривредних производа.
  • Да се у кафани или импровизованој кафани под шатром мештани „проведу“. То је прилика за неке, да потроше паре које су тог дана зарадили продајући нпр стоку. Кафанска певачица, која пева на столу, је обавезна.
  • Јагњад и прасад се тога дана окрећу на ражњу, у земљаним лонцима се кува „Свадбарски купус“
  • Ту су и трговци разних фела, а народна одела, лицидарска срца, бичеви за коње, игле и друге потрепштине се тога дана купују.
  • То је прилика да деца добију неку играчку или куповни слаткиш

 У деловоднику Министарства народне привреде пише да је 1880. године 9. 10. и 11. маја у Прокупљу одржан први „панађур“. За привредне прилике тог времена то је свакако био значајан догађај. Традиционални септембарски вашар у Прокупљу,који се на дани Св. Јована Крститеља одржава преко педесет година, већ од раних јутарњих сати окупља  велики број Топличана, али и посетилаца из других крајева широм Србије.

Прокупачки вашар познат је по великом броју излагача разноврсне робе из целе Србије,која се тога дана нуди по најприступачнијим ценама.

У оквиру забавног дела ове традиционалне манифестације ,за најмлађе посетиоце вашара посебно место поред реке Топлице обезбеђено је за забавне игре.

Винарија или вински подрум је погон за производњу, складиштење и флаширање вина, делимично затрпан у земљи или под земљом. Често се налази у близини винограда. У винаријама се одвијају сви поступци производње вина од грожђа, а произведено вино чува се у дрвеним бурадима и по потреби точи за малопродају.

Далека прошлост града Прокупља каже да се у писаним документима из 1395.г.. први пут спомињу прокупачки виногради у Повељи кнегиње Милице којом је даривала манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори. Прокупље и прокупачки виногради још тада су били надалеко познати. Житељи Прокупља се баш зато и поносе сортом грожђа која има заједничко име са градом чије је порекло имена по свецу Прокопију.

Топличко виноградарско – воћарска задруга „Прокупац“ једно је од првих предузећа основаних непосредно после Другог св.рата“. Претпостављамо да је то било неопходно због великог броја винограда на брдима у самом граду и околини. Није било домаћинства које није имало засаде винограда. Виноградари су се удружили и направили ово предузеће. Задруга је шездесетих година доживела снажан развој. Крајем 1955. године имал је само 101 члана, али се тај број у1956.години повећао на 486 чланова, нарочито у сезони бербе и откупа грожђа. До краја 1957.године Задруга је бројала преко 1000 виноградара и воћара који су самостално приступали овом удружењу. Задруга је касније прерасла у Предузеће за производњу алкохолних пића „Прокупац“.

Данас у Прокупљу вино се понајвише производи за кућне потребе. Неколико малих породичних винарија које своја вина пласирају на локалном тржишту, од којих су најпознатија винарије Сокић и Аранђеловић,  прошириле  су своје засаде прокупца и вранца и тиме побољшале вино које продају љубитељима локалних сорти.

 

Висока пољопривредно-прехрамбена школа струковних студија у Прокупљу је самостална високошколска установа, која остварује васпитно-образовну и истраживачку делатност у оквиру Основних струковних и Специјалистичких струковних студија из области пољопривреде, прехрамбене технологије и ветеринарске медицине, утемељену на тридесетогодишњој традицији. У овом периоду, Школа се развила у образовну и стручну институцију високе репутације.

Виша школа за образовање радника у пољопривреди и прехртамбеној индистрији основана је 25 .марта 1977.г. Прве школске године 1977/1978. уписано је 150 студената. Ова установа преименована је као „Виша пољопривредна школа“ од школске 1986/87. г. када је добила званично име Виша пољопривредно-прехрамбена школа.  Школа је тада имал три одсека: ратарство, воћарство-виноградарство и прехрамбена технологија. Израдом нових студијских планова и програма и преласком с двогодишњег на трогодишњи студијски програм и на путу примене Болоњаског процеса Висока пољопривредно-прехрамбена школа обавља своју делатност у оквиру пет одсека: Воћарство и виноградарство, Ратарство и повртарство, Заштита биља, Сточарство и Прехрамбена технологија.