Врло је тешко писати о Ћићку који је имао необичну судбину великог револуционара и европског интелектуалца. Код овог човека све је било необично: одударао је од своје околине по знању, по визионарству, самосталношћу мишљења, по стрпљивости, упорности разумевању. Био је свестан себе и свог чина.

Рођен је 1.марта 1913.г. у селу Бериље од оца Вељка и мајке Петране. У основну школу полази 1920.г у Житорађи, затим прелази у школу у селу Појате данас насеље у саставу Прокупља. Школа је била у згради у којој се данас налази Интернат – центар за средње школе. 1924. завршава основну школу, од 1925-1931.г завршава шест разреда Гимназије у Прокупљу, 1932. и 1933. г. завршава седми и осми разред   гимназије у Лесковцу. 1933. као ученик завршног разреда Гимназије у Лесковцу постаје председник литерарне дружине, објавио је и своју прву књигу поезије „Окови без окова“, бави се публицистичким радом, држи предавања на Народном универзитету у Лесковцу, полаже велику матуру и уписује Права у Београду. студира права у Београду и држи веома запажена предавања на југу Србије. 1935. г одлази у Праг на студије економских наука као стипендиста Чешке банке.

Од октобра 1942. месеца почињу велики походи партизана који воде крупне битке за ослобођење топличких крајева и стварање слободне територије. 1942. година је са успонима и падовима и за партизански одред али и за самог Ћићка. 26. априла 1943.г. гине Ратко Павловић Ћићко у борби са бугарима код села Стразимироваца- Црна Трава. Бугари га сахранили код места Трн. После ослобођења и краја рата децембра месеца 1944.г. Раткова мајка одлази у Бугарску да пронађе гроб свог сина.

ТОК, Прокупље, април 1979.г. Казивања Петране Павловић, мајке Ратка Павловића

Донешени из Бугарске 27.фебруара 1945. г. посмртни остаци Ратка Павловића Ћићка  преко Ниша пренети су у Топлицу, преко Дољевца, Житорађе и Бериља. На улазу у Прокупље(код Ж.станице) формирала се поворка. Пет свештеника је држало опело, а приликом сахране један авион кружио је над градом.Говоре су држали његови саборци и партијски другови. 9.маја те исте године проглашен је за народног хероја, а 15.октобра исте годиме одликован је Ордрном Отаџбинског рата 1.степена – из СССР-а.