Књига тапија је јавна евиденција о власницима на парцелама. Уписаним власницима на парцелама издавала се тапија, као доказ да је лице означено у тапији власник парцеле. До израде катастра непокретности, подаци о непокретностима и стварним правима на њима водили су се у катастру земљишта, земљишној књизи и књизи тапија.
Тапијске књиге формиране су у појединим општинама у централној Србији, у којима не постоји својинска евиденција, односно где није формирана земљишна књига. На овим подручјима право власништва стиче се уписом у тапијске књиге и издавањем тапије.
Тапија јесте јавна исправа коју на захтев странке издаје надлежна општина, а потврђује општински суд који води књигу тапија. Поред тапијске књиге, суд израђује и азбучни регистар власника непокретности уписаних у књигу тапија. У тапијским књигама не проводе се промене, а пренос права врши се преносом тапија.
У Републици Србији тапијске књиге више нису у употреби, већ се основна евиденција о непокретностима води у катастару непокретности. Увођењем катастра непокоретности на одређеном подручју, престају да важе земљишна књига, књига тапија, интабулациона књига и књига продатих друштвених станова са хипотеком.
Тапије се данас могу видети углавном у Архивима, Музејима али и у приватном власништву као део културног историјског наслеђа.
Рођен је 11.11.1912. године у селу Стара Божурна, данас у општини Житорађа, од оца Стевана и мајке Петрије као најмлађи од три сина. Као најмлађи син, бива послат на школовање, и завршава учитељску школу у Скопљу.
Као учитељ радио је са пуно љубави, ширећи међу људима на селу напредна схватања, службује у местима у околини Прокупља. Нарочито се залагао за стварање и јачање земљорадничких задруга. Народ га је волео и поштовао.
Пред Други светски рат бива неколико пута хапшен. У првим данима окупација Татко у топличким селима организује растурање напредне штампе и прикупљање оружја. Када је Немачка напала на Совјетски Савез, Татко је ухапшен и спроведен у затвор, али је његов брат Војислав потплатио жандарме и Татко је успео да побегне.
После затвора ради на припремама народа Топлице за устанак. Јула месеца долази на планину Јастребац и окупља прве борце за Топлички партизански одред. У септембру је постао комесар Топличког одреда. Био је пример борцима по чврстини и храбрости. Истакао се у многим борбама, а нарочито у ослобођењу Прокупља у борбама на Шиљеговцу, Сварчи, Чубури итд. Био је веома вешт говорник. Народ га је радо слушао када објашњава борбу.
Осамнаестог августа 1942, када њихова земуница на Јастрепцу бива откривена и да не би пали живи непријатељу у руке, он са десетак сабораца, извршава самоубиство. Таткови посмтрни остаци се налазе у Спомен-костурници на Хисару у Прокупљу.
Проглашен је 14.12.1949. за народног хероја а његово име са поносом носи ОШ у Прокупљу (старе Гимназија).
Милан Топлица, познат и као Милан из Топлице, био је легендарни српски витез, који је, према предању, погинуо у Косовској бици 1389.године. Био је топлички војвода и један од ,,господара границе“ Лазара Хребељановића. Народни песници га описују као високог и храброг човека, сапутника и побратима Косанчић Ивана и вереника Косовке Девојке. Он уходи турску војску,а као преводилац улази са Обилићем у Муратов шатор. Спретно прелази Трпезу, зараван на Радан планини и одлази на Косово. Недалеко од Прокупља, у селу Вичи налази се кула Милана Топлице.
У Првом светском рату после великих победа на Церу и Колубари, српска војска је била принуђена на повлачење преко Албаније. Бугарске окупаторске трупе ушле су у Прокупље 2. новембра 1915. године. Настаје тежак период за српско становништво јер бугарске власти настоје да насиљем спроведу бугаризацију. Сви виђенији људи су интернирани у Бугарску или убијени. Крајем 1916. године издата је наредба од Бугара за мобилизацију српског становништва за бугарску војску, што је и непосредан повод за избијање устанка на овим просторима. Народу се то није допало и од тада почињу масовна бежања у планине испред бугарских регрутних комисија.Устанак је започео у Куршумлији 26. фебруара 1917. године а већ 3. марта ослобођено је и Прокупље.
На челу устанка су Коста Војиновић, резервни поручник и Коста Миловановић Пећанац. За месец дана колико је трајао устанак, створена је слободна територија у пречнику од 80 км. Центар те слободне територије је Прокупље. Упркос првим успесима устанак се није дуго одржао. Топлички устанак је једини устанак у поробљеној Европи у то време. Преживели устаници повукли су се у планине и наставили отпор све до доласка српске и савезничке војске са којима ће учествовати у борбама за ослобођење Србије.
Под Турцима у XVI веку Прокупље постаје средиште трговине Крушевачког санџака. Сточарски производи из Жупе, Расине, Дубочице и Понишавља стицали су се на прокупачкој пијаци. Прокупље се развило у значајан трговачки центар, а пристизање дубровачких трговаца крајем XVI и почетком XVII века, њихово настањивање у Прокупљу и стварање њихове трговачке колоније створиће од овог града један од највећих трговинских центара после Београда и Новог Пазара. Настанивши се овде дубровчани су имали своја непокретна имања, куће, винограде и др. На основу хиџета (купопродајни уговор), у XVII веку власници локала, дућана и магаза били су муслимани, трговци и занатлије. Дубровачки трговци имали су радње у делу пијаце, али и друге непокретности расуте у другим деловима чаршије јер је у још неизграђеној вароши постојала „улица трговачких радњи“, где су биле измешане радње занатлија и трговаца различитих занимања и верске припадности.
Одлазак Дубровчана и Турака са ових простора није много изменио средишњи део града у Хунћар махали. Некадашњи епицентар свих дешавања, Царина, која се настављала у Југ-Богданову улицу пуну радњама на чијем крају се налазила сточна пијаца полако губи свој значај. Некадашња пијаца прераста у средиште града.
Био је то велики плато насред града на коме је стајао споменик палим Топличанима у Првом рату, два хотела која су се налазила један наспрам другог и стара турска чесма. Одржавала су се сва већа окупљања и све прославе управо на том месту на коме се окупила и Српска војска приликом свог повлачења на Крф у време I рата. Дешавале су се ту и прославе нових година, маскембали, било је то место окупљања занатлија, радника, професора и ђака. После Другог св.рата некадашња пијаца постаје центар града и остаје то до данас.
Данас Трг, као и некад, поприште је разних прослава и свих значајних дешавања у граду. Од 5. маја 1946. г. главни трг носи име Трг маршала Тита све до 1992. године када му се поново враћа старо име Трг Топличких јунака.
Данашњи главни трг У Прукупљу користи се као паркинг простор Паркин сервиса Прокупље, и као место за паркирања и полазну тачку свих такси возила у граду. Међу аутомобилима и још понеком дрвету некадашњег Градског парка уздиже се Споменик Топличким јунацима.