ДРУГИ БАЛКАНСКИ РАТ 1913. ГОДИНЕ

БРЕГАЛНИЧКА БИТКА

 

У зору дана 30. јуна 1913. године, без објаве рата, Бугарска је напала српске јединице у долини Злетовске реке и на Брегалници. У први борбени ред на Брегалници распоређена је Дринска дивизија првог позива. Командант Треће армије издао је наредбу Моравској дивизији, која је тада била у резерви, да дође у помоћ Дринској дивизији. Други пешадијски пук првог позива је 30. јуна, ујутру кренуо из бивака који је био 15 км удаљен од Брегалнице. Пук се према Брегалници кретао у правцу леве колоне. Други пешадијски пук првог позива држао је чврсто одбрану на котама 650 и 550, када је уз подршку артиљерије бугарска пешадија извршила неколико јуриша. Сутрадан, 1. јула, командант пука потпуковник Владимир Ристић је тачно у подне, наредио јуриш са циљем да Бугаре одбаци преко Брегалнице. Ратници Другог пука разбили су 13. пук Рилске дивизије, и у силном налету дошли до артиљеријских положаја. У том јуришу заробљено је 35 бугарских официра заједно са командантом 13. бугарског пешадијског пука и 806 подофицира и редова. Заплењена су четири топа, шест кара и 54 коња са запрегом, пуковско превијалиште и цела пуковска музика. Губици пука у овој једнодневној борби износили су: четири официра и 115 подофицира, каплара и редова, а рањено је 694 бораца.

                               

  БОРБЕ НА ГРЛЕНСКИМ ВИСОВИМА

 

После Брегалничке битке од колере је преминуо у Велесу 25.7. командант Другог пешадијског пука првог позива, потпуковник Владимир Ристић, а команду је преузео потпуковник Душан Пурић. Команду над пуком је добио потпуковник Душан Пурић (1873-1914) из Ивањице који је командовао до 25.6.1913. године када је преузео Четврти пешадијски пук у коме је погинуо 22.9. Да би задржала продор српских снага у Бугарску, бугарска четврта армија повукла се до Царевог Села (данашње Делчево) испод Осоговске планине, на македонско-бугарској граници. Испред Царевог Села су Грленски висови, камени масиви, где су били добро утврђени положаји бугарске војске. У јутарњим часовима 17. јула 1913. године почео је општи напад Моравске дивизије првог и другог позива на Грленске висове. Други пешадијски пук нападао је у самом центру где је непријатељ најјаче утврдио своје положаје. Од 17. до 31. јула када је склопљено примирје, Грленски висови су били поприште најжешћих борби. У јуришима и противјуришима Други пешадијски пук, је поред великих губитака, успео да пробије бугарску одбрану, освоји прву и продре на другу, главну одбрамбену линију бугарске седме Рилске дивизије. Најтеже борбе биле су 29. јула када је успео да одбрани освојене положаје. У овим борбама Други пешадијски пук првог позива спонтано је, по причи, од осталих јединица српске војске добио почасни назив „Гвоздени пук” а војници бугарске седме Рилске дивизије назвали су их „Втори железни полк”.

У овом рату погинуло је 244 припадника пука од тога 16 официра, 228 редова и подофицира.

 

THE SECOND BALKAN WAR– 1913

 

BATTLE OF BREGALNICA

 

Аt dawn on 30 June 1913, without prior war declaration, Bulgaria attacked Serbian units in the valley of the River of Zletovo and on the Bregalnica . In the first line of battle on the  Bregalnica, the Drina division  of  I class was deployed. The commander of the Third Army assigned Morava division, which at that time was part of  reserve forces, to support the Drina division . The Second infantry regiment of I class, on the morning of  30 June, set off from a camp 15 km away from Bregalnica. On the way to Bregalnica, the regiment held the left line of the column. It defended strongly on elevations 650 and 550, when supported by artillery, the Bulgarin infantry launched several attacks. The following day, on 1 July, the commander of the regiment, lieutenant-colonel Vladimir Ristić , exactly at noon,ordered an attack  to force  the Bulgarians back across Bregalnica .The soldiers of the Second infantry regiment  defeated  the 13th regiment of Rila division, and reached the artillery positions in a strong attack. During the attack, 35 Bulgarian officers together with the commander of the 13th Bulgarian infantry regiment, 806 non-commissioned officers and privates were taken captive. Four cannons, six ammunition carriages and 54 horses with cart, the regimental dressing station and the whole regimental military band were seized. The losses of the regiment in the one-day combat were: 4 officers, 115 non -commissioned officers, corporals and privates and  694 wounded.

 

BATTLES OF GRLENSKI VISOVI

 

After the battle of Bregalnica, the commander of the Second infantry regiment, lieutenant colonel Vladimir Ristić died of cholera in Veles on 25 July. Lieutenant-colonel  Dušan  Purić(1873-1914) from Ivanjica,  took  command of the regiment, and  was on active duty until 25 June1913, when he took command of  the 4th infantry regiment in which he was killed in battle on 22 September. In order to halt the advance of Serbaian forces into Bulgaria, Bulgarian 4th army withdrew to Carevo Selo (modern day Delčevo) at the foot of Osogovo mountain, on Macedonian-Bulgarian border. At the entrance to Carevo Selo, are rock massifs Grlenski Visovi, where the Bulgarian army  had fortified its positions. On the morning of 17 July 1913, Morava Division of  I and II class, launched an attack on Grlenski Visovi.The Second infantry regiment was attacking on the strongest positions of the enemy. From 17 to 31 July, when armistice was agreed upon, Grlenski Visovi was the site of fiercest combats. During attacks and counterattacks, the Second infantry regiment, despite its great losses, managed to break through the Bulgarian defense, conquer the first and force its way through the second, main line of defense of Bulgarian 7th Rila Division. The hardest battles were fought on 29 July, when the regiment  succeded in defending the conquered positions. During the combats, it was said that the Second regiment  had spontaneously gained its memorable name “ The Iron Regiment”from other Serbian units,while it was named „Втори железни полк” by the soldiers 7th Rila Division.

During the Second Balkan War, the losses of the regiment  were: 244 soldiers, out of whom 16 officers,228 privates and non-commissioned officers