У Прокупљу данас има две радио станице. Радио Делфин основан је новембра 1999.г. у Прокупљу. Програм се емитује 24 часа на фреквенцији 100.2 MHz.  Једна је од најпопуларнијих радио станица у Прокупљу и Јужној Србији. Програм је разноврстан, делом информативни, комерцијални и забавно-музички.

Радио Срце Прокупље је локална радио станица која се емитује на фреквенсији 91,4 MHz FM, а емитује се и путем интернета. На таласима овог радија могу се чути највећи хитови домаће забавне и народне музике.

Раднички универзитет у Прокупљу основање 1958. године. Оснивач Установе је Скупштина општине Прокупље. Члан је Пословног удружења радничких, народних и отворених универзитета и образовно-културних центара Србије и Друштва за образовање одраслих Србије.

Основне делатности Радничког универзитета су: стручно оспособљавање за разна производна занимања, занимања личних услуга, сервисирање, курсеви страних језика, програми из економије, права и администрације. из ове делатности последњих година посебна пажњаје посвећена информатичкој обуци

При Радничком универзитету ради и Школа за основно образовање одраслих, где се путем редовне и консултативне наставе завршава осмогодишња школа.

Некадашњи Раднички универзитет прерастао је у  установу која се одвојила од школе за основно образовање одраслих и од тада носи назив Културно-образовни центар „Топлица“.

Као установа у области неформалног образовања одраслих бави се стручним оспособљавањем за разна занимања,  занимања  личних услуга, у слуга сервисирања,  курсева страних језика и рачунара.

Културно образовни центар као установа са дугогодишњим искуством, свој рад базира на праћењу савремених иновација у областима неформалног образовања и стручног оспособљавања. Временом се све више указује потреба у друштву  за преквалификацијом и доквалификцијом, зато ће установа пратити и прилагођавати своје програме за све оне који буду желели промену свог занимања и стицање нових квалификација. Након завршетка обуке и полагања испита издаје се Сертификат о стручној оспособљености за рад на одређеним пословима, као и за стечени ниво знања страног језика и рада на рачунару у одређеним програмима.

Културно образовни центар има пословну сарадњу од 2002. године са Високом пословном школом струковних студија из Крушевца за звања струковни менаџер и струковни економиста, а од 2014. године и са Високом школом струковних студија из Београда за Економију и управу, као и Средњом пословном менаџерском школом из Крушевца са могућношћу преквалификације, доквалификације и ванредног школовања за смерове: Економски техничар, Финансијски техничар и Царински техничар.

Поред програма за образовање одраслих  установа има разноврстан програм за децу и омладину – школу: енглеског језика, младих рецитатора, цртања и сликања, глуме, манекена и балета.

Са врхова Пасјаче и Белог Камена сливају се, кроз скоро дивље пределе, Пасјачка и Бучинска река које изнад села Растовнице чине Растовничку реку. Осамдесетих година ова река је пресечена браном и тако је створено језеро на само 3-4 километра од центра Прокупља. Првобитно је имало намену за индустријску воду. Језеро није велико, нешто краће од 2 км дубине од 15 до 18 метара, али је богато рибом. Језеро и данас током целог лета обилази велики број купача и риболоваца.

Топлица је највећа притока Јужне Мораве како по површини слива тако и по количини воде. Извире на источној страни Копаоника испод врха Суво Рудиште, и тече стално на исток врло мало мењајући свој правац све до ушћа у Јужну Мораву код села Дољевац у Добричу.  Крај кроз који потиче река Топлица у дужини од 136 км и можемо га поделити на три области:

Горњу Топлицу – или како су је у „старије време“ звали Топлица тесна од изворишта до Куршумлије где река тече уском и дубоком долином.

Средња Топлица – или Топлица равна јер од Куршумлије река скреће на исток и до Прокупља цео њен ток пролази кроз широку и плитку долину.

Доња Топлица – код Прокупља тече кратким сужењем (Хисарски теснац), а затим улази у предео Добричке равнице, и до ушћа има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током. Улива се у Јужну Мораву, недалеко од Ниша, код села Дољевац у Добрич пољу, испред теснаца који чине  Копријан (Кoрвинград)  и  нешто нижи  орљански  брег  Комига.  

Своје данашње име Топлица  је добила још крајем VI и почетком VII века када су ову област населила словенска племена дошавши из закарпатских земаља.

Плодна речна долина, благо шумовито побрђе, обиље топлих извора уз реку, вероватно су били слични условима у њиховој постојбини.  Сматра се да су, населивши ову област Словени прво реци дали име Топлица, по топлим изворима у горњем току реке који су се још пре доласка Словена (римски период) користили као лечилишта. У почетку су били насељени само плодни делови земље, речне долине и котлине између шумовитих брда. Касније у току устаљивања и изграђивања насеља дуж речног тока и из економских и политичких разлога, чвршћег повезивања племенских савеза у јединствене друштвено-економске целине, по имену реке названа је читава област.