ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ 1912. ГОДИНЕ

Ратни командант пука у балканским ратоивима   

 

Ратни командант пука у балканским ратоивима   

  1. Потпуковник Владимир Ј. Ристић, рођен је 2.5.1871. године у Ваљеву. Као питомац 21. класе завршио је НШ ВА 1892. године. Након завршене школе радио је једно време као водник у 6. пеш. пуку, гард. батаљон и 7. пеш. пуку, и као дисциплински старешина у ВА. Завршио је ВШ ВА 1899. године као један од најбољих у 7. класи и постављен је за командира 1. ч. 2. бат. 5. пеш. пука. Послат је 1902. године на стручно усавршавање у Немачку и тада је унапређен у капетана 1. класе. Убрзо по повратку у Србију постављен је за в.д. команданта батаљона. Унапређен је у чин мајора 1906. године и постављен је прво за ком. 16. пеш. пука. Био је ожењен ћерком бившег секретара енглеског посланства и америчког конзула у Београду са којом је имао синове Љубомира и Миодрага. Од 1909. до 1912. године радио је као командант 2. пуковске окружне команде у Прокупљу и 1912. године постављен је за команданта 2. пеш. пука. Командовао је Гвозденим пуком у Првом и Другом балканском рату, преко 10 месеци од 20. 09. 1912. године до 20. 7. 1913. године. Због заслуга у бици на Брегалници, краљ Петар лично му је уручио орден КЗм 4. реда. У току битке за Грленске висове разболео се од колере и након три дана умро је у болници у Велесу 25. 7. 1913. године. Његов брат Љубомир погинуо је пре њега дана 13. 3. 1913. године у бици код Једрена. Поред споменица одликован је са Медаљом за војничке врлине, орденом Таковског крста, бугарским Орденом за храброст Св. Александар.[1]

Заступник  команданта пука у балканским ратовима

  1. Потпуковник Душан Пурић, рођен је 23. 10. 1873. године у Ивањици. Војну академију завршио је 1894. године. Био је в.д. командант Гвозденог пука месец дана од 20. 7. 1913. године од када се разболео од колере потпуковник Ристић па до завршетка Другог балканског рата 8. 1913. године. У борбама на Грленским висовима 21. 7. 1913. године био је рањен. Погинуо је у борби на Мачковом камену 9. 9. 1914. године као командант 4. пука „Стеван Немања“. Одликован је орденом КЗм.

 

[1] Радојчић, Милорад (2014). Томић, Алекса, ур. Бесмртни ратници Ваљевског краја у ратовима 1912-1918 – Витезови Карађорђеве звезде (PDF). Ваљево: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80613-17-8. Приступљено 31. 1. 2018, 354-355