Прокупље у ХХ веку

Стална поставка Прокупље у 20.веку кроз призму занимљивих догађаја и личности прати развој Прокупља од 1900. године до данас.

Почетком двадесетог века варошица Прокупље  је седиште Топличког округа, са око 5000 становника, који су живели у сиромаштву и беди, у турским уџерицама и оџаклијама. Прокупчани су били малтене одсечени од света, јер су путеви били веома лоши, а железнице није било. У Прокупље се са југа улазило преко дрвеног моста на реци Топлици. У Ниш се одлазило и долазило прашњавим друмом преко Дебелог брда. Осим окружних среских и управних судских власти, војне команде места, основне школе, старе цркве и поште, никаквих других значајних установа у Прокупљу није било почетком 20.века. Становништво се махом бавило пољопривредом, а мањи део трговином и занатством. Оваква суморна слика Прокупља с почетка 20.века почеће да се мења тек крајем прве деценије.

  • 1907. године пројектована а у периоду од 1909.до 1911.године грађена зграда начелства
  • 1908. године отворена Гимназија,
  • 1909. године формирана књижница

Тек започети културни и привредни развој Прокупља, прекинуће велики историјски догађаји који следе од 1912. до 1918.године.

Прокупље је у периоду од 1918. до 1941 године привредно и културно седиште Топлице. У свом развоју, ипак далеко је било испред свих осталих места у Топлици. Неразвијена привреда није давала неке могућности за изградњу, али без обзира на све потешкоће у Прокупљу је много тога изграђено у овом периоду.

  • 1922. године прва електрична централа са погоном на нафту
  • 1925. године долазак првог воза из Ниша у Прокупље
  • 1925. године почиње са радом пошта
  • 1925. године почетак изградње Женске занатске школе
  • 1926.-1932. године грађен је водовод
  • 1927. године изградња Пољопривредне школе
  • 1929. године изграђена болница са 80 лежајева
  • 1930. године завршетак радова на прузи Прокупље –Куршумлија
  • 1934. године почела изградња Соколане
  • 1934. године изграђен бетонски мост на Топлици
  • 1934. године подигнут споменик палим борцима у ратовима 1912.-1918.године
  • 1937. године почела изградња интерната за смештај ученика Више домаћичке школе, изградња Гимназије и Трговачког дома на Царини и решено питање снабдевања електричном енергијом
  • 1939. године калдрмисна главна улица

Најзначајнији догађај у Прокупљу догодио се 9.септембра 1934.године. Тог дана је откривен споменик погинулим Топличанима у ратовима за ослобођење од 1912-1918.године. Такође тог дана, прокупачка црква је обележила хиљаду година свог постојања. Откривању споменика су присуствовали Краљ Александар, патријарх Варнава, председник владе Никола Узуновић и многи други представници званичних делегација, као и сам аутор споменика  Франо Менгело Динчић.

Други светски рат, прекида многе започете послове. Већ 10. априла 1941. године у Прокупље улази 11. немачка оклопна дивизија.

Као и у предходном рату и у овом је окупатор злостављао становништво, један део je отерао у логоре или интернирао у Немачку. Зверства се нарочито појачавају доласком бугарских трупа почетком 1942. године у Топлицу.

Отпор окупатору отпочео је од првих дана окупације, а већ 3. августа 1941. године у Ајдановцу је формиран Топлички партизански одред на чијем је челу био Ратко Павловић Ћићко, унук легендарног војводе Пеке Павловића и искусни борац из шпанске револуције. Коста Миловановић Пећанац оснива на планини Соколовици Горски штаб и четничке јединице. Али ће се, на жалост, он лично убрзо приближити окупатору. Партизани су успели да на кратко успоставе сарадњу са четницима и ослободе Прокупље 9. октобра 1941. године. Тако је Прокупље једини слободан град на југу Србије све до почетка 1942. године, када са доласком Бугара настаје тежак период за становништво у Топлици.

После снажних савезничких бомбардовања крајем лета 1944. године јединице НОВЈ ушле су у Прокупље 3. септембра 1944. године.

После Другог светског рата долази до обнове града. Од места у коме су некада доминирали пољопривреда, занаство и трговина, Прокупље је сваким даном постајало индустријски град. Индустрија је нагло почела да се развија 60-тих година а као последица тога настало је напуштање села и нагло запостављање пољопривредне производње.

  • 1951. године основано штампарско предузеће „Графика“
  • 1954. године основано је предузеће за производњу, откуп и прераду сировог дувана „ДИН – фабрика дувана“
  • 1958. године предузеће за производњу алкохолних пића „Прокупац“, а 1966.године отвара РЈ за производњу минералне воде „Милан Топлица“ у Тулару
  • 1958. године основано је предузеће за обраду равног стакла „Кристал“
  • 1959. године отворена предионица кардираног памука „Топличанка“, грађевинско предузеће „Бериље“ и предузеће „Фелдспат“
  • 1960. године отворено ново предузеће „Индустрија азбестних производа ФИАЗ“
  • 1962. године основана је фабрика шупљег и украсног стакла „9.октобар“
  • 1964. године основано је предузеће „Инка-Дунђерски“
  • 1965. године формирано је од столарске радионице предузеће „Наш дом“
  • 1966. године отворена фабрика обојених метала „ФОМ“
  • 1968. године основано је грађевинско друштвено предузеће „Прокупљеградња“
  • 1979. године основано је предузеће „Топлички мотиви“
  • 1984. године спајањем две фирме „Инке“ и „Дунђерског“ настаје фабрика за прераду воћа и поврћа и кондиторских производа „Хисар“

И у другој половини XX века Прокупље је привредно и културно средиште Топлице. Поред индустрије која се брзо развијала у овом периоду су отваране банке, новине, предузећа и др установе.

Поставка Прокупље у 20.веку завршава се НАТО агресијом на СР Југославију 1999.године, када је противно свим принципима Међународног права нападнута једна суверенa земља. Те, 1999.године 24.марта у 20 часова кренуо је напад на СР Југославију. Савезна влада је прогласила ратно стање. У току ноћи, крстарећим ракетама и авијацијом, извршен је напад на преко двадесет циљева. Међу првим, нападнути су војни објекти у Топлици, касарне у Прокупљу и Куршумлији.

У општини Прокупље, у току 78 дана бомбардовања, поред касарне ВЈ, гађани су и магацини ВЈ код Нове Божурне и код Суве Чесме. Срушен је атенски стуб-репетитор на Јастрепцу. Бомбе су пале и у атарима села Баботинац, Товрљане, Трнава, Белогош, Пасјача, Видојевица, Бели Камен, Водице, Беришане, Ћуковац, Беле Воде, Поточић, Доње Кординце, Крушевица, Горња Бејашница, Горња Коњуша, Петровац, Бунбурек, Јовине Ливаде, Горња Топоница и др.

У Прокупље је 11.маја стигао руски хуманитарни конвој, помоћ нашој земљи од стране Владе Руске Федерације. Допремљена је аеромобилна болница за пружање медицинске помоћи повређенима у ванреднинм ситуацијама. Мобилна болница је постављена поред Дома Здравља.

Агресија која је трајала 11 недеља, окончана је 9.јуна потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову.

Са територије општине Прокупље, током НАТО агресије 1999.године погинуло је 28 припадника ВЈ и МУП-а, док се један припадник ВЈ води као нестао.