Од ослобођења у 1. светском рату Прокупље није имало већу свечаност до 9. септембра (недеља) 1934. године. Тог дана у центру града свечано је откривен споменик Топличанима, погинулим у ратовима за ослобођење од 1912-1918. године.

Ако би смо хтели доживети део радости грађана Прокупља, подсетимо се текста новинара Стојиљка  Стојиљковића дописника Политике из Ниша који описује празничну атмосферу 9.јуна 1934. године:

„Гости непрестано долазе. Сва је варош у знаку предстојеће свечаности. Не само улице и куће већ је читав ток живота промењен. Улицама украшеним тробојницама, зеленилом и славолуцима тиска се маса света. За протекла два дана дошли су гости са стране, сељаци из околине учесници са југа и севера од истока и са запада, из непосредне близине, али и из најудаљенијих крајева наше земље, стално пристижу возовима и разним превозним средствима, почев од теретних кола са бивољским запрегама до луксузних лимузина и пешице, на малим брдским коњићима  и магарићима.“

Дан 9.септембар 1934.г., каже новинар освануо је облачан. Хиљаде и хиљаде људи још од раног јутра из свију крајева наше земље запосели су све улице почев од станице све до цркве, а на тргу код споменика било је право море света.Свако је журио да себи осигура боље место и изближе види и поздрави Њ.В.Краља и прати ток свечаности.Између 6 и 7 часова изјутра стигла су још три специјална воза са великим бројем гостију. Око 8 часова сви четнички одреди формирали су шпалир од станице све до испод вароши тј. до градског парка, одакле је дуж осталих улица био свет а даље на тргу код споменика, одред војске.

Дворски воз стигао је у 9,20 часова. Станица је сва окићена цвећем и зеленилом. Краљ је изашао изашао из воза у пратњи маршала двора а маса света је бурним клицањем и засипањем аутомобила цвећем поздрављала Краља. Целим путем од железничке станице па преко трга на путу за цркву краљ је био поздрављан бурним и дугим клицањем непрегледне масе, која је запосела не само сва места на улицама и тргу, већ и балконе, па их је било чак и по крововима кућа. Прво је краљ отишао у цркву а пре него је поворка пошла из цркве на трг код споменика, стигли су сви четнички одреди и постројили се извише споменика. При наиласку поворке на трг музика је интонирала државну химну. Маса света се узбуркала. Краљ је заузео почесно место на трибини. Споменик је освештао Патријарх Варнава а затим је најпре реч узео председник одбора за подизање споменика г. Михајло Љешевић са подијума споменика, и окренут према краљу одржао је говор. Реч је затим уступљена Њ.В.Краља који се обратио Топличанима. Краљ је сишао са трибине, отишао до споменика, успео се до постамента и повукао уже. Застор са споменика Топличанима је пао. Затим се Краљ поклонио и положио свој сребрни ловоров венац са натписом:

                   „Топличким јунацима – Александар“.

У моменту када је  Краљ полагао венац појавила се на небу ескадрила војних авиона која је кружила над тргом. За време полагања венца краљ је поред споменика видео оца и мајку војводе Косте Војиновића, приступио им је поздравио их и рекао:“Не жалите за својим сином сада када га оволики народ жали“. 

Свет се и у поподневним сатима није скоро одвајао од споменика.  Свако је желео да изблиза види споменик, Краљев сребрни венац и друге венце.