Изградња ове зграде започета је 1909. а завршена  1911. године. Прве године градње постављен је само темељ, док је друге 1910. г. зграда стављена под кров. Завршни радови су обављени 1911. г. Зграда је рађена по пројекту архитекте и професора Архитектонског факултета у Београду, Бранка Таназевића уз сарадњу и помоћ београдског архитекте Драгутина Маслаћа. Таназевић је заснивао свој архитектонски израз у комбинацији тадашших стилова у Србији.

Kад је започета градња начелник топличког округа био је Никола Узуновић, из Ниша, који је на овој дужности остао до краја 1. светског рата, а касније је био министар и председник владе Југославије.

Приликом започињања радова, у темеље је узидана писана повеља, у којој је уписан датум почетка градње.

На том месту  раније су се  налазиле зграде у којима је некад била смештена турска управа, а после ослобођења и српска.

Зграда је била намењена за чиновнике Окружног начелства. Али већ 1915. г. у згради  је била смештена бугарска окупациона команда која се 1917. г. предала, заједно са бугарским официра и војницима, устаницима у Топличком устанку.

Зграда је стављена под заштитом државе од  1979. године као споменик културе и има вишеструку функцију. У њој су смештени локални органи власти СО Прокупље и органи власти топличког округа. Средиште је и носилац свих активности за овај део југоисточне Србије.

Насеље Гарић датира из турског доба. Власник плодне земље на десној обали Топлице био је Асан-бег. Пре ослобођења од Турака, Гарић је имао 5 кућа са 52 становника. Једина веза у то време Гарића са Прокупљем био је дрвени мост на Топлици.  Kада су се Турци повлачили из Прокупља 1877. године они су тај мост запалили. На истом месту нешто касније саграђен је нови дрвени мост. Он није био само веза Гарића са Прокупљем, већ и прокупчана са имањима које су имали на десној обале Топлице.  Историчар Божидар Ђевори трагајући по старим записима открио је да је стари назив села Гарић, Стрчи Kрак овакав назив села помиње се у извештају Суда општине прокупачке број 326 од 17. марта 1882. године.

Насеље Појате је добило назив средином 19. века по томе што је на том простору Асан-бег имао бачију-појату. Поред Појате имао је и кулу „од три боја“ у коју је сваке недеље са породицом одлазио из Хунћар Махале. Ту је населио и неколико српских породица које су му чувале стоку и обрађивале земљу. Једна од првих породица која се ту населила била је породица Станојевић. Појате су имале пет кућа и у њима је живело 25 људи.

Насеље Ђуревац се налази неколико километара североисточно од Прокупља. Насељено је годину дана након ослобођења Топлице од Турака, махом досељеницима из Црне Горе. Име је добила по познатом војсковођи Ђури Хорватовићу. По њему је једна улица у Прокупљу добила назив.

Насеље Јабукар  је понео име по Вити јабукару, велепоседнику, који је имао огромне засаде јабука на овом простору.

Ново Насеље није било оригиналнијег назива од овог. Ово насеље је можда највеће насеље у Прокупљу, претежно виноградарски део, по чему је познат овај крај. Насељеници су највише из Југовца, затим из Стражаве и Бунбурека.

Из првих деценија 20. века значајно је поменути прве покушаје за покретање локалне штампе. Иницијатори таквих покушаја били су поједини културни радници, жељни унапређења културног живота Прокупља.

Прве новине и књижевни часописи покретани у Прокупљу нису излазили дуго, тако да од њих данас нема сачуваних трагова. Од 1907. године до почетка Балканских ратова излазиле су Топличке новине – службени лист Начелства Округа топличког. Ове старе Топличке новине нису биле новински лист у правом смислу. То је уствари био службени лист у коме су објављивања разна званична саопштења и наредбе Окружне управне власти. Данас се ови први примерци Топличких новина могу видети у дигитализованом издању на Дигиталној Библиотеци Народне библиотеке Београд.

Из 30-их година прошлог века има сачуваних примерака нових локалних листова са називим Глас Топлице и Топличке новине. Први је почео да излази 13. јануара 1935.г. а други 14. августа 1932. године. Ни један ни други лист нису имали дуг живот.

Топличке новине поново почињу да излазе педесетих година прошлог века. Имали смо прилике да читамо неке бројеве из 1954. године које се данас чувају у Историском архиву Топлице као и у Народној библиотеци Раде Драинац. Педесетих и шездесетих година излазиле су сваке суботе. У једном периоду седамдесетих и осамдесетих година дошло је до престанка издавања истих,  али деведесетих поново почињу да излазе два пута месечно. Данс излазе једном месечно а могу се видети у дигиталном издању на сајту Града Прокупља..