Прокупље се у прошлости помињало под различитим називима, а један од њих је Магарево. Од давнина је наш крај познат као виноградарски крај. Не тако давно занимање већине Прокупчана било је виноградарство. Да би се ти виногради обрађивали ( а већина је била на неприступачном терену), коришћени су магарци. Они су коришћени за ношење алата, хране радницима, воде за прскање винограда и др. Многи старији Прокупчани се и данас сећају да је млада у мираз младожењи ,,носила“ лојзе – виноград и магарца. Не тако давно у нашем граду је одржавана и трка магараца. Била је то посебна атракција за мештане. И тако, мало по мало, град је добио надимак ,,Магарево“.

После прве велике сеобе Срба град поред турског живља насељавају Арбанаси, а трговину у Прокупљу су преузели Цинцари (народ романског порекла подложан асимилацији), Грци и Јевреји . Друга велика сеоба Срба преко Саве и Дунава условљена другим аустријско-турским ратом када је вршено систематско истребљење Срба од  стране турске царевине, омогућила је Турцима да на овим просторима доселе Арнауте – муслимане, који су заузели најбоља имања. После 1770.г. Турци су у Прокупље доселили и Анадолце ( познате по свирепости према покореном становништву), а после кримског рата и Черкезе – кавкаски народ ( око 100 породица у источном делу града). Черкези су своју мржњу према Русима лако пренели на сличан им српски народ.   У турско време Прокупље се као касаба делило на неколико махала.

Табак-махала простире се од варошке цркве ка гробљу испод Хисара овај део вароши насељавали су одувек Срби јер је то обухватало простор око цркве Св.Прокопија ( овај део града се највише бавио прерадом и откупом коже-табак на турском).

Царина- део вароши од пута за Куршумлију који се пење западном падином брда Боровњак,тај назив носи јер су на том путу на самом улазу у град Турци прегледали робу трговачких каравана и наплаћивали локалну царину. 

Кованлук – даље од Царине на путу према Куршумлији био је велики спахијски пчелињак по чему је ово подручје добило назив.

Ћиричли–бајир је био назив за подручје где су се налазиле турке кречане.

 Хунћар-махала налазила се од центра града према Боровњаку, а добила је назив по томе  што је тај предео био насељен Турцима властодршцима – хунћарима.

Черкеска махала налази се на источном делу града на путу према Нишу а добила је назив када су је населили Черкези.

Данас у Прокупљу мештани још увек користе називе за Царину, Табак малу и Черкез малу, док су се остали називи временом изгубили.

ДРАИНЧЕВИ СУСРЕТИ ПЕСНИКА

Једна од најкрупнијих културних акција у културној историји овог краја јесте и покретање познатих манифестација Драинчеви сусрети песника. Покренути су 1966.г. у ствари они су се у почетку звали Мајски сусрети песника, јер су се одржавали у мају, с циљем да се чува успомена на песника Рада Драинца.Сусрети су се одржавали од 1966. до 1969. а после тога настаје пауза од шест година, до 1976. г. када поново почињу да се организују, али се сада зову Драинчеви песнички сусрети и од те године се редовно одржавају.

На сваким Драинчевим сусретима песника додељивала се и додељује се награда „Драинац“. Ова награда од свог настанка до данас три пута је мењала свој карактер. У почетку је додељивана за најбољу песму прочитану на Сусретима, затим је расписиван конкурс за најбољи циклус песама, и на крају расписује се југословенски конкурс за најбољу прву необјављену збирку песама. Два пута је додељивана ексклузивна награда  за најбољу збирку песама. Награду су добили 1971.г. Срба Митић и Густав Крклец за животно књижевно дело као човеку који је чувао успомену на Рада Драинца.

МУЗЕЈСКА МАНИФЕСТАЦИЈА МУЗЕЈИ ЗА 10

Манифестација Музеји за 10 представља националну музејску иницијативу, највећу до сада на територији Србије и јединствену у европском културном простору, коју координира Национални комитет ICOM Србија.

Манифестација је осмишљена је с идејом ближе сарадње и заједничког наступа музеја у Србији, а у циљу ефикасније рада и веће видљивости, као и чвршће повезаности с локалном заједницом.

Манифестација Музеји за 10 cа успехом се одржава ево већ шест година. Сваке године највећа национална музејска иницијатива, привуче око 200.000 посетилаца. Манифестација се одржава под покровитељстом Министарства културе и информисања Републике Србије. Kоординатор је Национални комитет ICOM Србија.

Народни музеј Топлице сваке године, придружује се Манифестацији и организује разноврстан програм самостално, али и у сарадњи са културно – образовним институцијама у граду. Разноврстан програм у виду  јавног часа, предавања, трибине, радионице, књижевне вечери, дегустације, пројекције, музичко-поетске вечери обиђе велики број Прокупчана који уживају у разноврсности и оригиналности програма.

Током седам дана бесплатног програма обележавајући 18. мај – Међународни дан музеја, Европску ноћ музеја и Националну недељу музеја у градовима широм Србије, музеји и сродне институције културе на бројним локација припремају разноврсне садржаје. Манифестација се одржава под покровитељстом Министарства културе и информисања Републике Србије

Манифестација Ноћ музеја одржава се у Народном музеју Топлице од 2009.године. Замишљена је као манифестација која ће у овим брзим временима омогућити свим заинтересованим грађанима да обиђу музејске поставке у неко друго доба дана, тј. Ноћи и то бесплатно. Један ноћни излазак и за омладину и за старије у току године резервисан је за разгледање и упознавање са локалном културом путем најразноврснијих програма специјално припремљених баш за ту Ноћ музеја.

ИВАЊДАНСКА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА

 Ликовна секција при Дому културе је почела са радом 2008. године. Секција је настала из потребе да  ликовни ствараоци аматери, цртачи, сликари и вајари добију институционалну подршку и афирмацију свог стваралаштва.Секција има задатак да ангажује што већи број уметника и заједно са њима припрема изложбе, манифестације и друге активности. У оквиру секције приређено је више колективних изложби како у Прокупљу тако и широм Србије.

Ликовна секција већ 11 година организује “Ивањданску ликовну колонију” која се одржава прве недеље јула у амбијенту манастира Ајдановац. Осим уметничке има хуманитарни и туристички карактер, будући да је приход од продаје слика насталих на колонији намењен обнови манастира у Ајдановцу задужбине краља Милутина из четрнаестог века.

КОЛОНИЈА БОЖА ИЛИЋ

У Житном Потоку, родном селу Боже Илића, 1998. године почела је са радом и колонија Меморијал Божа Илић, која је годинама окупљала еминентне сликаре из наше земље, а од 2004. године достигла је међународни карактер са гостима и из иностранства. У знак сећања постављене су и две бисте сликара Боже Илића, у Прокупљу на Хисару 1999. године и у његовом родном селу Житном Потоку 2000. године.

После смрти Боже Илића (1919-1993), првог академског сликара са ових простора, који спада у ред најзначајнијих уметника друге половине XX века, Топлички округ, СО Прокупље и Народни музеј Топлице покрећу иницијативу и установљују награду за сликарство „Божа Илић“. 

ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ за сликарство „Божа Илић“ за најбољу изложбу у претходној години од 1995. г. до данс су: Градимир Петровић, Велизар Крстић, Никола Гвозденовић, Слободанка Ракић-Шефер, Милош Гвозденовић, Цветко Лаиновић, Радославв Миленковић, Радољуб Спасојевић (постхумно), Мирослав Анђелковић, Петар Ђорђевић, Љубинка Цуца Сокић. Награда се више не додељује, а Колонија и даље живи.

ФЕДЕС

Фестивал дечијег стваралаштва Топлице, ФЕДЕС, је манифестација која се у општинама Топличког округа одржава почетком новембра у организацији Дома културе и музичке школе “Корнелије Станковић” из Прокупља.

 Циљ манифестације је афирмација књижевног, ликовног и музичког стваралаштва младих Топлице. Фестивал траје неколико дана, током којих се организују такмичења младих инструменталиста,сликара и песника, такмичење у извођењу композиције балканске музике и наравно у извођењу дечије песме.

Бобан Костић, уредник музичког програма у Дом у културе и руководилац музичке секције  један је од иницијатора и покретача Фестивала дечијег стваралаштва „ФЕДЕС“.У оквиру „ФЕДЕС“-а одржава се вече народног стваралаштва на коме је од 2008. године наступио велики број деце узраста од  четири до 15 година изводећи најлепше народне песме и инструменталне мелодије.

Народни музеј Топлице у Прокупљу постоји већ 74 године, и по садржају збирки спада у комплексне музеје и то завичајне. Прва изложба фотографија и докумената одржана је још давне 1946.г. у учоницама Основне школе Никодије Стојановић Татко, а завичајни музеј је свечано отворен тек 31.7.1948.год. У овом периоду, од прве изложбе 1946.г. до званичног отварања 1948. нигде није постојала стална поставка музејске збирке све до 1950.г. када је Градски одбор Општине Прокупље донео одлуку да се Музеј смести у зграду Савићевац на брду Хисар (задужбину др Алексе Савића)           

У том простору се формирају прве поставке из историске збирке, као и  археолошка поставка и разноврсна етнолошка грађу која је презентовала разне делове ношње, као и дрвено и керамичко покућство. 

Временом је било све више музејског материјала. Музејске збирке су се полако увећавале, а међу овдашњим становништвом се све више јавља жеља за очувањем археолошких,етнолошких и историјских остатака.

На Хисару је Музеј био неких десетак година, све до 1962.г. када се Музеј сели у варош, у зграду некадашње Поште.Зграду је пројектовао архитекта Бранко Таназевић 1912.год. и данас је она под заштитом споменика културе.

Са преласком у ново здање Музеј добија назив Народни музеј Топлице, чиме је делатност музеја проширена на подручје све четири општине: Прокупља, Куршумлије, Житорађе и Блаца.

Због недостатка излагачког простора у Народном музеју Топлице, 1979.г. рађена је адаптација целе зграде, а дограђена је и нова галерија на два нивоа, уз свесрдну помоћ Завода за заштиту споменика из Ниша.

Галерија је од самог почетка имала веома значајну улогу за даљи рад Музеја, јер овај простор поред тога што је оплеменио и модернизовао некадашњу стару зграду, учинио је да се  прошири сарадња са другим музејима из наше земље, као и да се сам рад још више приближи обичним грађанима. Саграђена је на два нивоа, од којих доњи служи за излагачку делатност, док је горњи ниво касније  искоришћен за сталну археолошку поставку. Временом се јавила потреба за проширењен излагачког простора у Музеју па се тако крајем 20.века дошло на идеју о стварању још једне галерије.

Галерија Божа Илић почела је са радом 1996. године на главном прокупљчком шеталишту. Отворена је ретроспективном изложбом слика Боже Илића од којих се велики број налази у фонду Музеја, а неке су биле позајмљене из збирки Народног музеја из Београда, као и из приватних збирки. Галерија Божа Илић дуги низ година привлачи академске сликаре из земље и иностранства.

Божидар „Боки“ Милошевић (Прокупље, 31. децембар 1931- Београд, 15. април 2018) био је познати српски кларинетиста, шеф Народног оркестра Радио-телевизије Београд, професор музичке школе „Јосип Славенски” и члан Београдске филхармоније.

Рођен је у Прокупљу у кући оца земљорадника Крсте и мајке домаћице Видосаве. По завршетку основне школе, 1947. године, почиње самоук да свира кларинет. Долази у Београд 1950. године, где дипломираа и магистрира кларинет на Музичкој академији. Уједно је и радио у Народном оркестру Радио-телевизије Београд, који је водио Властимир Павловић Царевац. Од 1950. године почиње његова успешна музичка каријера

Преминуо је 15. априла 2018. године у Београду, у 87. години живота. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

ПОЧЕЦИ РОК МУЗИКЕ У ПРОКУПЉУ

Југославију педесетих година запљуснули су одјеци рока који је на тренутак запретио револуцијом, али се претворио у сасвим миран талас најближи водама озбиљне музике. Стварала се нова култура и уједно сједињавала младе широм света чинећи их браћом по музици. „Није то била само музика; била је то филозофија и начин живота“ каже Горан Бреговић.