Почетак трговине – У Дубровачким архивалијама Прокупље се први пут помиње у пословној књизи Радохне Радовчића    (1469-1473) по једном дужнику… Пре доласка Дубровчана неки Прокупчани  су се бавили преношењем робе за велики трговачки центар Софију. После 1530. године почиње све већи прилив трговаца преко Новог Пазара, те долази до јачања Прокупља. Дубровачка трговина била је извозно-увозног карактера, започета је још за време српске власти, када је Србија потпуно пала под Турску власт колонија је наставила транспорт уз обавезу да Турцима плаћа 12.500 дуката на годишњем нивоу и 2% царине продате робе.

Насељавање и живот дубровчана у Прокупљу – Дубровчани или Дубровачка колонија живела је у Прокупљу од 1631.године до другог  аустријско-турског рата. Статутом дубровачке колоније из 1631. године одређена су права и дужности, а колонијама су управљали колонијари. Kолонија у Прокупљу је била орган дубровачке власти која је управљала целим балканом и осим трговине вршила посредничке послове у име Дубровачке републике. Средином 17. века у Прокупљу је живело 60 дуровачких породица у чијем су власништву 50 дућана, Глеђевићи, Мили, Сладојевић, Бошковић… Од којих су се највише истицале Глеђевићи и Мили. Породице су углавном живеле на простору данашњег насеља Царина одакле је и потекло то име јер се у време Дубровачке колоније на том подручју царинила роба.

Престанак рада и постојања колоније – Прокупље је релативно касно ушло у састав дубровачке балкансе трговине, а колонија имала је значајан утицај не само на Топлицу, већ и Добрич, Жупу, Расину, Лесковац, па чак и на Kосово. Тако је на примем 1626. године извежено 1276 врећа вуне (приближно 110.000кг), 4.200 бивољих  комада коже и  1700 турских ока (2.178кг) жутог воска. Трговци су Прокупачке производе односили до свих делова Европе, више градова у Италији, Београда, Скопља, Софије па чак и Лондона. Почетком другог аустријско-турског рата(1737-1740) почиње исељавање не само дубровачког већ и српског становништва, а насељавање Арнаути. Уместо дубровчана трговину половином 18. века преузимају Грци, Цинцари и муслимани али не ни приближно као некадашњи дубровчани. Ради својих позиција турци 1770. године доводе Черкезе и Анадолце који су се населили у источни део града .Данас, од некадашње Дубровачке колоније остала је само Латинска црква.

Ова мала средњевековна црква, која се у инвентару цркве прокупачке из1888. води као, Црква Југ-Богдана У народу је позната и као Латинска црква јер је служила Дубровчанима за богослужење у време њиховог боравка у Прокупљу. Налази се у подножју брда Хисар где је по народној традицији био двор Југ-Богдана.  О времену зидања ове цркве постоји више различитих мишљења, али се скоро си испитивачи слажу у томе да је средњевековна грађевина.Судећи по начину зидања и остацима фресака, већина испитивача сматра да је црква подигнута у XIV веку. Посвећена је  Покрову Пресвете Богородице који се прославља 14.октобра као успомена на појаву Мајке Божије са раширеним амфором на рукама, у цркви Влахерне у Цариграду у X веку.

Др Богосав Ђорђевић рођен је 27. Јула 1942. године у селу Јасеница надомак Житорађе. Основну школу „Топлички хероји“ у Јасеници завршава са одличним успехом. Првобитна жеља негових родитеља била је да се на томе заустави и да настави породичан посао и постане кројач. Захваљујуци деди Др Богосава, који је увидео потенцијал у њему, он наставља даље школовање у гимназији „Стеван Сремац“ у Нишу. Након завршене гимназије уписује Медицински факултет такође у Нишу. Специјализацију хирургије завршава на Војно-Медицинској Академији у Београду. Др Богосав Ђорђевић се запошљава у Општој болници у Прокупљу 1970. године на одељењу Хирургије, где је радио до своје смрти 20.1.2002. године. За време његове смене урађено је 17 операција током једног дана, што је био његов лични рекорд.

Доктор Милан Рајковић родио се у Прокупљу 1939. године у скромној чиновничкој породици. Основну и средњу школу завршио је у Прокупљу, студије започео у Скопљу а завршио у Ријеци. Првог маја 1963. године доктор Милан Рајковић почиње да ради на Хирушком одељењу болнице у Прокупљу, а 1972. године завршава специјализацију хирургије. Од 1. новембра 1973. године ради као начелник хирушког одељења. Десет година радио је и као професор хирургије у медицинској школи. Први час је увек држао будућим сестрама о медицинској етици и моралним правилима човека: „Понашај се према болесном човеку онако како би желео да се здравствено особље понаша према теби, ако би се нашао у болесничкој постељи.“ У понзију одлази 2004. године. Преминуо је у Прокупљу