ДРУГИ ПЕШАДИЈСКИ ПУК ,,КЊАЗ МИХАИЛО” – ГВОЗДЕНИ ПУК

ДРУГИ ПЕШАДИЈСКИ ПУК „КЊАЗ МИХАИЛО” – ГВОЗДЕНИ ПУК

У току ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године, Краљевина Србија је мобилисала око 100 пешадијских, коњичких и артиљеријских пукова, а међу њима је и Други пешадијски пук „Књаз Михаило”, познатији под именом ГВОЗДЕНИ ПУК.

У Пук су мобилисани војни обвезници од 21. до 31. године живота из следећих општина: Прокупље, Блаце, Куршумлија, Житорађа, Дољевац, Мерошина, Бојник, Лебане, Медвеђа и Заплањa (данашња општина Гаџин Хан). После спроведене мобилизације 1912. године на коју се одазвало 4655 војника и подофицира и 60 официра, са „Тркалишта” код  данашње железничке станице у Прокупљу,  пук је кренуо у рат 7. октобра 1912. године.

У рату 1912., у чувеној бици на Куманову, пук је храбрим јуришем пробио турски фронт. У борбама за ослобођење Прилепа, пук је преко залеђених планинских врхова Козјака и Крстеца ударио у Турски бок и тиме омогућио пробој фронта. Припадници пука у борбама код Битоља прегазили су ледену Црну реку и у јуришу на вис Киромарица омогућили заузеће Битоља. У рату 1913. године, 18. јуна пук је у јуришу на коту 650 пробио бугарски фронт и решио битку на Брегалници. Том приликом пук је уништио бугарски 13. пук, заробивши 806 војника и подофицира и 35 официра на челу са командантом пука.

У Првом светском рату, на Церу пук се борио у самом центру битке, на Текеришу. У бици на Дрини, пук је разбио 79. загребачки пук „Бана Јелачића” заробивши 176 војника, а било је 500 погинулих непријатељских војника и 10 официра међу којима и заменик команданта пука. У нападној фази Колубарске битке, командант пука, пуковник Миливоје Стојановић Брка, лично је повео пук у нови јуриш и том приликом је Кременица освојена, а пуковник Стојановић је славно погинуо. У његову част, композитор Станислав Бинички је компоновао „Марш на Дрину”. Почетком 1915. године, пук је пребачен у Македонију и бранио одступницу српској војсци, последњи је напустио српску територију и кренуо преко албанских беспућа до Елбасана. После опоравка на Крфу, након краће обуке 18. 7. 1916. године, пук је изашао на фронт. У овим борбама прославиле су се и једине две жене носиоци Карађорђеве звезде са мачевима (КЗм), а које су се бориле у саставу Гвозденог пука, Милунка Савић и Енглескиња Флора Сендс. Посебну славу пук је стекао освајањем чувене коте 1212, дана 4. 11. 1916. године, што је омогућило да се ослободи Битољ. После пробоја Солунског фронта, пук се посебно истакао у борбама 1918. године за ослобођење Ниша, Алексинца, Ражња, Параћина, Свилајнца, Бечкерека (данашњи Зрењанин) и Кикинде. Средином децембра 1918. године повучен је из Војводине у Београд где је до 5. 5. 1920. године био гардијска јединица која је обезбеђивала Двор, Народну скупштину и Министарства. Укупни губици пука у ратовима 1912-1918 године били су: 2974 редова, подофицира и 84 официра.

Ратна застава пука била је најодликованија застава у српској војсци, са следећим одликовањима: КЗм II реда, КЗм III реда и КЗм IV реда, Орден Белог орла IV реда, Златна медаља за храброст и француски Ратни крст са палмом.

Други пешадијски пук је најодликованија јединица у српској војсци. Из пука је 229 носиоца КЗм (36 двоструких носиоца КЗм). Медаљом за храброст одликовано је само 1918. године  укупно 982 редова и подофицира (златном 556, a сребрном 426).

THE SECOND INFANTRY REGIMENT-THE IRON REGIMENT

During the liberation wars from 1912-1918, The Kingdom of Serbia mobilized around 100 infantry, cavalry, and artillery regiments , one of which was The Second Infantry Regiment “Knjaz Mihajlo” known under the name of THE IRON REGIMENT.

In the war of 1912, in the glorious Battle of Kumanovo, the regiment broke through the Ottoman front. In the combats for the liberation of Prilep, over the frozen peaks of Kozjak and Krstec mountains, the regiment attacked the Ottoman flank and therefore enabled the breakthrough of the front. The regiment soldiers, in the battles near Bitola, crossed the freezing Crna Reka and storming to the height of Kiromarica, enabled the capturing of Bitola. In the war of 1913, on 18 June, the regiment stormed to elevation 650, breaking through the Bulgaran front and resolving the battle of Bregalnica. On that occasion, the regiment destroyed the Bulgarian 13th regiment, taking captive 806 privates and non-commissioned soldiers and 35 officers together with the regiment commander.

During World War I, in the Battle of Cer the regiment fought in the front line of the battle, on Tekeriš. In the Battle of the Drina, the regiment crushed 79th Zagreb regiment “Ban Jelačić”taking captive 176 privates. There were  also 500 enemy privates and 10 officers dead, including the deputy commander of the regiment. During the offensive in the battle of Kolubara, the commander of the regiment, colonel Milivoje Stojanović Brka himself, led the regiment to another attack where Kremnica was conqered and colonel Stojanović died a glorious death. To his honour, the composer Stanislav Binički composed ,”The March on the Drina”. At the beginning of 1915., the regiment was transferred to Macedonia and guard the retreat of the Serbian army, it was the last unit to leave the Serbian territory and set off across the Albanian wastelands to Elbasan. After recovery on Corfu Island, and a short training on 18 July 1916, the regiment entered the front line. These battles also celebrated the only two women recipients of the Order of Karađorđe’s star with swords, the women who fought as solders in The Iron Regiment, Milunka Savić and an Englishwoman Flora Sandes. The regiment gained great fame by conquering the famous elevation 1212, on 4 November 1916, which enabled the liberation of Bitola. After the Salonika front breakthrough, the regiment especially distinguished itself in the combats of 1918 for the liberation of Nš, Aleksinac, Ražanj, Paraćin, Svilajnac, Bečkerek (today’s Zrenjanin) and Kikinda. In mid December 1918, it was transferred from Vojvodina to Belgrade where it served as a guard unit of The Palace, the National Assembly, and the  Ministry offices until 5 May1920.

The total losses of the  regiment in wars 1912-1918 were: 2974 privates, non-commissioned officers and  84 officers.

 It was formed from conscripts of 21 to 31 years of age from the municipalities of: Prokuplje, Blace, Kuršumlijaa, Žitorađa, Doljevac, Merošina, Bojnik, Lebane, Medveđa and Zaplanja (today’s municipality of Gadžin Han). After the mobilization in 1912, when 4655 soldiers, non-commissioned officers, and 60 officers enlisted, the regiment set off to war from“Trkalište“, near today’s railway station in Prokuplje, on 7 October 1912.

The War flag of the regiment was the most decorated flag in the Serbian Army with the following decorations: Order of Karađorđe’s star with swords II class, Order Karađorđe’s star with swords III class, Order of  Karađorđe’s star with swords IV class, Order of the White eagle IV class ,Gold Medal for Bravery and  “Croix de Guerre” with a palm.

The Second Infantry Regiment is the most decorated unit of Serbian army. The regiment had 229 recipients of The Order of Karađorđe’s Star with swords (36 double recipients). Only in 1918, a Gold medal for Bravery was awarded to 982 privates and non-commissioned officers (556 gold medals,426 silver medals).

Број припадника Гвозденог пука од 1912. до 1918. године

Гвоздени пук кренуо је из места мобилизације у Прокупљу 7.10.1912. године у  Први балкански рат са 4.755 војника и подофицира и 60 официра.[1] У овом рату, погинуло је из Гвозденог пука 249 ратника.

У Другом балканском рату погинуло је 244 припадника.

Укупно је после балканских ратова било 4.262 ратника. Из строја тј. погинулих и рањених избачено је 33 официра и 2.120 подофицира и редова, тј., 50% укупног састава мобилисаног пука.

Након завршене мобилизације 30. јула 1914. године бројно стање пука је било 4.538 бораца: 67 официра, 646 подофицира и каплара и 3.825 редова.

Гвоздени пук је у борбама на Церу, Колубари и Дрини 1914. године имао укупно 812 погинулих редова и подофицира. Годину је завршио са 3.726 живих ратника. За четири месеца борби у 1914. години из пука избачено је из строја 35 официра, 2.303 подофицира и војника.

Влада Краљевине Србије објавила је нову мобилизацију септембра 1915. године али сада је позивала све мушкарце изнад 19 година. У 1915. години погинуло је или нестало 530 припадника пука а рањено 421. Пук се повукао према Елбасану где се убиваковало а поред реке Шкумби дошло је 2.363 припадника пука: 46 официра, 1.721 редова, 369 каплара, 226 подофицира, 1 чиновник.

У Драч и Валону није стигло 15.053 припадника Моравске дивизије 1. позива и 15.556 припадника 2 позива. На Албанско приморје стигло је само 1.647 припадника од 16.651  мобилисаних у Моравској дивизији 3. позива. По подацима од 30. 7. 1914. године, по извршеној мобилизацији у Моравској дивизији 1. позива која је тада била у саставу 2. армије било је 19.221 припадника (1, 2, 3. и 16. пук, артиљеријски пук, коњички пук и др. помоћне јединице). У Елбасан је дошло само 473 припадника 16. пешадијског пука. Остали су или страдали или се предали.

На Крфу 15.2.1916. године искрцало се 2.182 припадника пука: 63 официра, три чиновника, 347 подофицира, 437 каплара и 1332 редова.

По операцијском дневнику пука, на дан 23.2.1916. године у Доњем Ипсосу пук је имао 2.681 припадника: 1628 редова, 541 каплар, 426 подофицира, 5 чиновника, 81 официр. Дан пре тога 22. фебруара пук је имао 223 припадника мање: 3 официра, 1 чиновника, 30 официра, 46 каплара, 143 редова. Седам дана пре тога било је 571 припадника мање: 317 редова, 125 каплара, 98 подофицира, 29 официра, 2 чиновника.[2] То значи да је тог дана реорганизацијом повећан број са 571 највећим делом из Другог пешадијског пука 2. позива. 

Са Крфа за Солун 21.4.1916. године, пук је кренуо са 2.411 припадника у следећем бројном стању: 91 официр, 6 чиновника, 405 подофицира, 482 каплара и 1427 редова.

Дана 3.8.1916. године примљено је у пук 86 регрута који су распоређени: у 1. батаљон 46, у 2. батаљон 11 и у 3. батаљон 29.[3]

На почетку ратних операција септембра 1916. године пук је имао око 2.500 ратника.

Од 14. јуна 1916. до 13. јануара 1917. године из пука је погинуло у борбама  317 бораца. Укупно је рањено 1.187 припадника пука (49 официра, 205 подофицира, 933 редова)[4] Значи у биткама од 12.9. до 25.11. избачено је из строја пука 1.339 припадника. На крају 1916. године у строју пука остало је само 1.000 припадника пука.[5]

После друге реорганизације српске војске од средине јануара до марта 1917. године припадници 16. пука подељени су у 1, 2. и 3. пук Моравске дивизије. Пук је почетком 1917. године имао 2.853 ратника: 81 официр, 462 подофицирa, 2.310 каплара и редова који су отишли на положај у Старовински редут.[6]

Дошла су 25.1.1917. године још 23 нова регрута, а 17. октобра 52 доборовољца из Америке.

Дана 13.1.1918. године у пук је пребачена чета из расформираног батаљона Срба добровољаца и распоређена је као 2. чета у 3. батаљон, а досадашња је расформирана и припадници су расподељени у друге чете.[7] Пук је допуњен добровољцима 14.1.1918. године имао 2.774 ратника: 82 официра, 460 подофицира и 2.232 редова и каплара.

Пук је дана 14.9.1918. године пребачен на положај „Милетина коса“ где је био у армијској резерви, а пред пробој бројно стање пука било је 2.659 ратника: 80 официра, 395 подофицира, 2184 каплара и редова.

У овој ратној 1918. години из пука је погинуло 49 бораца.

Носиоци СТРАНИХ ОДЛИКОВАЊА из Гвозденог пука по подацима са којима располажемо из разних монографија које су до сада издате били су:

Легије части Републике Француске

  1. Васовић Миладин, Гајтан
  2. Вуковић В. Трифун из с. Ђулићи код Андријевице
  3. Ивановић Ј. Јеленко, Ниш
  4. Филиповић Ж. Михаило, потпуковник. Одликован је орденом степена дана 7. 2. 1917. године.
  5. Крушић М. Благоје, Дабиновац, Одликован је орденом бр. Н 3600.
  6. Милуновић Бајо, Мркоње код Тулара
  7. Наумовић Јован, Лесковац
  8. Новаковић Н. Божидар, капетан 1. класе, Одликован је орденом степена  дана 7. 2. 1917. године.
  9. Новичић В. Јован, Дегрмен
  10. Пешић Н. Властимир, потпуковник. Одликован је орденом степена дана 7. 2. 1917. године.
  11. Савић Милунка, Копривница код Јошаничке Бање. Одликована је са два ордена 4. и 5. реда.

 

Ратног крст  са златном палмом Републике Француске

  1. Гајић И. Миладин, потпоручник. Одликован је дана 8. 1918. године.
  2. Ковачевић В. Михаило, с. Паштрић код Мионице, Колубарски срез, командант пука
  3. Копривица Р. Филип, потпоручник. Одликован је дана 8. 1918. године.
  4. Матић Драгутин, Дубово
  5. Милачић Ђорђе, Беле Воде, поручник. Одликован је дана 2. 1917. године.
  6. Павловић Ђуро, Гајтан
  7. Раичевић П. Стеван, Реткоцер
  8. Савић Милунка, Копривница код Јошаничке Бање. Она је једина жена на свету са овим одликовањем.
  9. Смајевић Стеван Чича, Мркоње
  10. Стојановић Т. Драгутин, одликован је дана 8. 1918. године.
  11. Стојановић К. Светозар, поручник. Одликован је дана 2. 1917. године.

Ратни крст са златном звездом Републике Француске

  1. Филиповић Рафаило, наредник 4. чете 3. батаљона. Одликован је 8. 1918. год.

 

Ратни крст са бронзаном  звездом Републике Француске

  1. Јовановић Л. Тома, редов добровољац чете 3. батаљона. Одликован је
  2. 8. 1918.
  3. Николић Никола, наредник 2. чете 1. батаљона. Одликован је 8. 1918. године.
  4. Стаменковић С. Влајко, поднаредник 2. чете 1. батаљона. Одликован је
  5. 8. 1918.

 

Орден крста Св. Ђорђа Царске Русије

  1. Алексић Томо, Суви До, одликован је орденом степена.
  2. Андрејић Станоје, Крајковац, одликован је орденом степена.
  3. Барбуловић Димитрије, Прокупље, одликован је орденом степена.
  4. Вуковић В. Трифун из с. Ђулићи код Андријевице
  5. Јанковић Аранђел, Товрљане, одликован је орденом степенa.
  6. Ковачевић П. Вукосав,Статовац, одликован је орденом степенa, бр. Н 126616.
  7. Комненовић Ђ. Сима, Селиште код Куршумлије, одликован је орденом степена број Н 16639.
  8. Кривокућа Д. Раденко, Шарене Букве, одликован је орденом степенa.
  9. Лазаревић С. Лазар, Доња Коњуша, одликован је орденом степенa.
  10. Марјановић Божидар, Кочане, одликован је орденом степенa.
  11. Мировић И. Михаило, Васиљевац
  12. Новичић В. Јован, Дегрмен, одликован је орденом степена.
  13. Поповић Миладин, Гајтан
  14. Савић Милунка, Копривница код Јошаничке Бање
  15. Стојановић Гаја, Статовац, одликован је орденом степена.
  16. Цветковић Р. Петар, Гркиње код Ниша, одликован је орденом степенa.

Руски орден св. Станислава са мачевима 4. реда

  1. Дамјановић Ђ. Милосав, Смедерево, мајор, командант батаљона. Одликован је орденом године.

 

Медаљу за храброст „Ђорђе Пети“ Краљевине Енглеске

  1. Андрејић Станоје, Крајковац
  2. Димитријевић М. Радивоје, Грејач код Ниша
  3. Савић Милунка, Копривница код Јошаничке Бање

Пољску звезду св. Ане

  1. Смајевић Стеван Чича, Мркоње

Пољски Милитар 5. степена

  1. Дамјановић Ђ. Милосав, Смедерево, мајор, командант батаљона. Одликован је орденом године.

Бугарски орден за храброст св. Александар

  1. Ристић Владимир, потпуковник, командант Гвозденог пука 1912-1913. године.

На основу података који су наведени у табели закључак је да је број припадника варирао током ратних година и да је било више мобилизација и реорганизација па се са сигурношћу не може рећи колико је људи прошло кроз пук, али по подацима из табеле кроз пук је прошло око 6.500 људи.

О ратном путу пука и о самом пуку писано је до сада скромно, да не кажемо мало. Гвозденим пуком највише су се бавили наставник на Војној академији пуковник Мирко Добричанин, и локални историчари са југа Србије професори Добросав Туровић, мр Радоје Костић и Петко Марјановић.

Од архивске грађе Гвозденог пука сачуван је операцијски дневник пука који се чува у Војном архиву у Београду осим дела из рата са Бугарском 1913. године који до сада није пронађен. Сачувано је и око 20 сведочанстава преживелих истакнутих официра која су урађена после рата на основу налога Историјског оделења Главног генералштаба.

Министар војске и морнарице Краљевине СХС издао је 1923. године наређење и пропис у којима наређује израду историје српских пукова. У броју 11. месечног војног листа  „Ратник“ издат је 1936. године историјат 2. пука.

Први пут је једна касарна понела назив ове славне јединице 2008. године. Одлуком о одређивању назива касарни и других војних објеката РВП бр. од 17. 1. 2008. године начелника Генералштаба Војске Србије генерала Здравка Поноша преименован је назив касарне „Пантелеј“, на територији општине Пантелеј у граду Нишу у назив „Књаз Михаило“ (ВС бр. 2/2008 од 21. 1. 2008). У овој касарни је од тада седиште 3. бригаде Копнене војске која је наставила традицију Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“ а иначе од тада бригада слави као свој дан 7. октобар када је пук кренуо у рат 1912. године.

О јунаштву припадника пука почело је у задњих десетак година да се прича много више а поготово након отварања маја 2011. године изложбе фотографија, докумената и предмета о Гвозденом пуку у Народном музеју Топлице од стране тадашњег потпредседника Владе Републике Србије Ивице Дачића. Иста изложба је дана 22. 4. 2014. године отворена и у малој галерији Војске Србије у Београду од стране тадашњег начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића.

Године 2012. поводом 100. година од мобилизације пука у Прокупљу, Војска Србије је приредила у част пука Војну параду у Прокупљу, а одржан је тада и први Округли сто у Народном музеју Топлице у организацији Историјског архива „Топлице“ и Народног музеја Топлице.

Најважнији догађај везан за промоцију јунаштва припадника пука је када је поводом 100. година од ослобођења Прокупља у Првом светском рату 11. октобра 2018. године откривен споменик Гвозденом пуку у спомен парку на месту мобилизације пука у Прокупљу од стране председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић и скоро свих министара у влади. Пре тога, 10. октобра одржан је у Народном музеју Топлице и други Округли сто посвећен пуку у организацији Народног музеја Топлице.

На крају, 13. маја 2021. године министарка културе Републике Србије Маја Гојкловић отворила је спомен собу посвећену Гвозденом пуку на месту мобилизације пука у Прокупљу.

Као што се види доста тога је урађено на промоцији Гвозденог пука у задњих десетак година.

Остало је да се пишу књиге и напише једна свеобухватна монографија о пуку а у неком будућем времену и да се отвори Музеј Гвозденог пука.

Србија и Топлица су дужне да гаје сећање на оне који су дали своје животе и своје здравље за слободу Србије јер због њих је опстао “српски свет” у тим бурним и тешким временима од 1912. до 1918. године када је Србија ратовала против великих тадашњих сила: Османско царство, Аусторугарско царство и Немачко царство као и Бугарскa краљевинa. Српски витезови из Гвозденог пука били су пореклом из Црне Горе, Херцеговине, Косова и Метохије, из села која гравитирају око Старе планине, Црне Траве, Трна и других села око данашње српско-бугарске границе. Официри су били из свих крајева Србије. Сви су они даљом старином из средњовековне Србије.

Српски витезови из Гвозденог пука осветили су 1912. године српске витезове који су погинули на Марици 1371. године и Косову пољу 1389. године, и зато су се звали “осветници Косова”. Они су највише својим победама допринели након пет векова протеривању Турака са Балкана и из Европе. Они су највише допринели српској победи над тадашњим германским царствима Аустроугарској и Немачкој које су имале намеру да униште Србију. Србија је захваљујућио њима крајем 1918. године као победница била поносна земља којој су се тада дивили сви у Европи и свету.

Вечна слава јунацима Гвозденог пука!!!

Двоструки носиоци ордена КЗм (41)

 

  1. Алексић Г. Томо, Суви До, Блаце, командир вода. Поред Златне медаље за храброст „Милош Обилић“[8] (1913), као рез. наредник одликован је са Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима[9] (Указ број[10] 11123 из 1915), као рез. потпоручник добио је КЗм 4. реда (посмртно).
  2. Андрејић А. Станоје, Крајковац, Мерошина, поднаредник 1. ч. 3. батаљона. Био је одликован поред ЗМХ и орденом ЗВКЗм (бр.11102) и Сребрним војнички орденом Карађорђеве звезде са мачевима[11] (бр. 31595 из 1916 ).
  3. Булајић Д. Цветко, Ђерем Девча, Мерошина, капетан 1. класе, командир чете. Одликован је са две КЗм 4. реда (1913,1916) и две ЗМХ.
  4. Влајић П. Милутин, Жарково, Београд, командант батаљона. Одликован је са два ордена КЗм 4. реда (бр. 135893 и бр. 31222), ЗМХ и СМХ.
  5. Вукашиновић М. Милан, Мађере, Прокупље, наредник, од био је у Гвозденом пуку. Одликован је са ЗВКЗм (бр.11102 из 1914), СВКЗм (1916) и ЗМХ.
  6. Вуковић М. Трифун из с. Ђулићи код Андријевице, племе Васојевићи, Црна Гора, наредник 1914, као потпоручник био је водник у 2. чети 2. батаљона. Поред споменица одликован је са две КЗм, два ордена Белог орла са мачевима, Медаљом за храброст, Легијом части, Челичним крстом и руским орденом св. Ђорђа.
  7. Гојковић И. Војислав, Ниш, потпуковник, в. д. командант пука. Био је ком. чете у Гвозденом пуку од до 1917. године. Одликован је поред споменица за 1912. и 1913. годину, орденима КЗм III и IV реда и КЗ 4. реда, СМХ, Медаљом краља Петра и орденом Заслуге за народ са златном звездом.
  8. Дамјановић Ђ. Милосав, Смедерево, мајор, командант батаљона. Одликован је поред споменица са Орденом КЗ (1904) и орденима КЗм 4. реда (1915) и КЗм 3. степена (1924)  и СМХ (1912).
  9. Драговић П. Милутин, Обилић, Бојник, рез. потпоручник. Одликован је са два ордена КЗм 4. реда (бр. 8912), два ордена Белог орла са мачевима и ЗМХ.
  10. Даскаловић К. Ћира, Пирот, потпуковник, в. д. ком. пука. Одликован је КЗм 3. реда (бр.1780) и КЗм 4. реда (бр.153963)
  11. Драгојловић Ђ. Аврам, Плочник, Прокупље, потпуковник, ком. бат. 2 пеш. пука 2. позива од 1912. године. Одликован је орденима КЗм 3. реда (135891) и КЗм 4. реда (бр. 13959), СМХ (1912) и ЗМХ.
  12. Ђорђевић Ј. Александар, Д. Комрен, Ниш, наредник. Одликован је са два ордена КЗм.
  13. Јанковић В. Аранђел, Товрљане, Прокупље, наредник ч. 2. бат, ЗВКЗм (Указ бр.11102 из 1914) и СВКЗм из 1916. године.
  14. Јелисијевић Милоје, потпуковник, в. д. командант пука. Одликован је орденима КЗм 3. реда (бр.9779) и КЗм 4. реда (169170).
  15. Јовић А. Јанаћко, Доња Речица, Прокупље, рез. поручник и командир чете 3. Батаљона. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 9885 из 1914. године и посмртно КЗм бр. 31224) и ЗМХ (1914).
  16. Ковачевић П. Вукосав, Статовац, командир вода ч. 2.бат. Одликован је орденима ЗВКЗм (бр.11102 из 1916) и КЗм 4. реда (1917), две ЗМХ и једну Сребрну медаљу за храброст „Милош Обилић“[12] .
  17. Ковачевић В. Михаило, с. Паштрић код Мионице, Колубарски срез, командант пука. Одликован је орденима КЗм III и IV реда, ЗМХ и СМХ.
  18. Којовић С. Љубомир, Коњарник, командир чете 3. бат. од 1915. године. Добио је орден КЗм 4. реда (1914. године) и још две КЗм и две ЗМХ.
  19. Комненовић Ђ. Сима, Селиште, командир вода у ч. 2. батаљона. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11102 из 1914) и КЗм 4. реда, две ЗМХ и једну СМХ.
  20. Кривокућа А. Раденко, Шарене Букве, Прокупље, поднаредник. Одликован је ЗВКЗм (бр. 11102 из 1914) и СВКЗм (1916. године), СМХ (1912) и ЗМХ (1913).
  21. Марјановић Ј. Божидар, Кочане, командир вода 2. ч. 3. батаљона. Одликован је ЗВКЗм (11102 из 1914) и КЗм 4. реда (бр. 31222 из 1916), три ЗМХ и једну СМХ.
  22. Марјановић Л. Алимпије из Доње Шаторње код Крагујевца. На Солунском фронту командовао је Гвозденим пуком 11 месеци од 25. 12. 1916. до 8. 12. 1917. године. Одликован је поред споменица са орденом КЗм 3. реда и две КЗм 4. реда и две Златне медаље за храброст.
  23. Милачић З. Ђорђе, Мердаре, Беле Воде, командир ч. 2. бат. од 1915. године. Одликован је са две КЗм 4. реда (бр. 9780 из 1914. и 1916. године), две ЗМХ (1913) и једну СМХ (1912).
  24. Милић В. Димитрије, Војска, Моравски срез, командант пука. Одликован је орденом КЗм III и IV реда.
  25. Миловановић Ј. Стеван, Рашка, пуковник, командант пука 1908-1912. године. Носилац је два ордена КЗм.
  26. Минић Р. Душан, Добри До, Куршумлија, редов. Одликован је сa два ордена КЗм.
  27. Мировић И. Михаило, Васиљевац, као рез. потпоручник био командир митраљеског оделења. Одликован је ЗВКЗм (бр. 11102 из 1914), КЗм 4. реда (бр. 31224 из 1916) и две ЗМХ.
  28. Наумовић М. Јован, Лесковац, мајор, командант батаљона до године. Одликован је две КЗм 3. и 4. реда (1913) и једном КЗ (1904) и ЗМХ (1912).
  29. Новичић Јован, Дегрмен, Куршумлија, капетан. Одликован је са два ордена КЗм 4. реда (бр. 135893) и КЗм, три ЗМХ и једном СМХ.
  30. Новичић В. Милош, Дегрмен, Куршумлија, поручник у пуку 1912/13. године. Одликован је са две КЗм реда (бр. 31222 и бр. 135893), ЗМХ и СМХ.
  31. Павловић С. Цветко, Међухана, Блаце, поднаредник. Одликован је са орденима СВКЗм (бр. 11102 из 1914) и ЗВКЗм (бр.150805 из 1916).
  32. Петковић А. Величко, Доње Коњувце, Лесковац. Одликован је СВКЗм (бр.31585) и КЗм.
  33. Перовић Ђ. Ђуро, Гајтан, Јабланица, поднаредник. Одликован је са СВКЗм (бр.150805) и Кзм.
  34. Петрушић Ј. Влајко, Гајтан, Јабланица, наредник. Одликован је СКЗм реда (бр. 315585) и ЗКЗм (бр. 315585).
  35. Спасојевић Ј. Марко, Васиљевац, Куршумлија, наредник 2 ч. 2. бат. Одликован је са ЗВКЗм (11102 из 1914) СВКЗм (посмртна) и СМХ.
  36. Стојановић С. Гаја, Статовац, командир вода 2 ч. 2. бат. од године. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11102 из 1913) и КЗм 4. реда (бр. 31224 из 1916), ЗМХ и СМХ.
  37. Стојановић С. Јован, Статовац, рез. потпоручник, заставник године, командир вода. Одликован је са КЗм 4. реда (бр.1780 и бр.31222) и КЗм.
  38. Тоскић Бошко, мајор, командант батаљона. Одликован је са две КЗм (бр. 153963 и бр. 979996).
  39. Томић Војислав, Београд, потпуковник, пом. команд. пука. Одликован је са две Кзм.
  40. Ћетковић Б. Ђорђе, Ново Момчилово, наредник. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 150805 из 1916) и СВКЗм (бр. 56109 из 1918), ЗМХ (1914) и СМХ (1913).
  41. Филиповић Ж. Михаило, потпуковник. Био је командант батаљона од 20. 10. 1916. године. Одликован је са два ордена КЗм (бр. 31222 и бр. 135893).

 

Једноструки носиоци ордена КЗм (188)

ТОПЛИЧКИ ОКРУГ ( 65)

Град Прокупље

  1. Барбуловић А. Димитрије, Прокупље, командир 2. чете 2. бат. 2. пука 2. позива. Одликован је са КЗм 4 реда и две ЗМХ (1913).
  2. Гагулић Г. Владимир, Г. Коњуша, наредник. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11123 из 1914) и три ЗМХ (1913,1914,1916).
  3. Димитријевић Н. Грујица, Ресинац, рез. наредник 3. чета батаљона. Одликован је са СВКЗм (бр. 135893 из 1916) и ЗМХ.
  4. Живковић Ј. Мирко, Бублица. Одликован је са КЗм.
  5. Илић Л. Миладин, Житни Поток, наредник 3. батаљона. Одликован је са СВКЗм (бр. 150805 од 1918) и три ЗМХ.
  6. Јовановић М. Милосав, Прекопуце, рез. поднаредник 2. пука 2. позива. Одликован је са ЗВКЗм као подофицир 22. пука1916. године.
  7. Костић Ј. Благоје, Прокупље, поручник, командир митраљеског оделења. Одликован је КЗм 4 реда (бр.3122 из 1917), ЗМХ и СМХ.
  8. Куштримовић Никола, Д. Коњуша, поднаредник 1912-1914. Одликован је са СВКЗм (44632 из 1920) за заслуге у Топличком устанку 1917. године.
  9. Лазаревић С. Лазар, Д. Коњуша, каплар. Одликован је ЗВКЗм (11102 из 1914).
  10. Лукић П. Будимир, Д. Коњуша, наредник. Одликован је са ЗВКЗм (1919), СМХ (1913) и ЗМХ (1916).
  11. Миладиновић М. Александар, Велика Плана, наредник. Одликован је СВКЗм (150806 из 1916).
  12. Милачић З. Божидар, Беле Воде. Одликован је као поручник у Добровољачком одреду војводе Вука посмртно КЗм 4. реда (Указ 31224 из 1916) и ЗМХ.
  13. Милачић З. Братимир, Беле Воде, рез. наредник пука 1912-1915. Одликован је са СВКЗм (44632 из 1920. године) за заслуге у Топличком устанку 1917.
  14. Милићевић К. Тодор, Бресница, капетан 1. класе. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 135893 из 1920) и ЗМХ (1912, 1913).
  15. Миловановић М. Живојин, Туларе, рез. потпоручник 2. пука 2. позива. Одликован је КЗм (Указ бр. 135899 из 1914. године када је био у 1. прекобројном пуку), СМХ (1912) и две ЗМХ (1913).
  16. Нешковић И. Стојан, Статовац, рез. потпоручник 3. ч. 3. батаљона. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 9885 из 1914).
  17. Павићевић И. Љубомир, Вича, рез. потпоручник ађутант 2. батаљона. Одликован је са КЗм 4. реда (1917) и ЗМХ.
  18. Пајевић Крсто, Пасјача, наредник. Одликован је са ЗВКЗм (11124 из 1914).
  19. Петровић Т. Владимир, Пасјача, рез. потпоручник 3.ч. 2. батаљона. Одликован је са КЗм 4. реда 1916. године.
  20. Симић М. Алекса, Статовац, наредник. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11123) 1914. године када је био у Комбинованој дивизији.
  21. Стојовић Машан, Јовине Ливаде, наредник. Одликован је са СВКЗм (посмртни бр. 44632 из 1920) за заслуге у Топличком устанку 1917. године.
  22. Томовић Н. Грујица, Велика Плана, рез. потпоручник. Одликован је са СВКЗм (11123 из 1914), ЗМХ и СМХ (1912).
  23. Томовић Р. Драгутин, Вича, наредник 4. ч. 3. батаљона. Одликован је са СВКЗм (105805 из 1916) и ЗМХ.
  24. Тошић С. Радисав, Г. Бејашница, рез. наредник. Одликован је са СВКЗм (бр. 44632) за храброст у Топличком устанку 1917.
  25. Трипковић М. Светозар, Статовац, поднаредник. Одликован је са СВКЗм 1916. год.

Општина Блаце

  1. Вукојичић М. Велимир, Трбуње, наредник у пуку 1912/13. године. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11102 из 1915) и ЗМХ (1913).
  2. Ђурић Василије, Међухана. Одликован је са КЗм.
  3. Илић С. Радомир, Блаце, каплар. Одликован је са СВКЗм (бр. 31585 из 1916).
  4. Јевтовић М. Радисав, Суви До, поднаредник 3. чете батаљона. Одликован је са СВКЗм (бр. 37207/38, посмртно).
  5. Јовановић В. Недељко, Гргуре, редов. Одликован је са СВКЗм (посмртно 1916. год)
  6. Марковић М. Аранђел, Чунгула, поднаредник 2. пука 2. позива. Одликован је са СВКЗм (бр. 11123 из 1914) и ЗМХ.
  7. Павловић С. Ранђел, Ђуревац, поднаредник 2 ч. батаљона. Одликован је са ЗВКЗм (бр.11123 из 1914) и ЗМХ.
  8. Павловић К. Сима, Лазаревац, поднаред. Одликован је са СВКЗм (бр.150805 из 1916)
  9. Раденковић А. Јован, Лазаревац. Одликован је са КЗм.
  10. Радојевић М. Драгољуб, Сварче. Одликован је са КЗм.
  11. Симоновић В. Петар, Сибница, поднаредник 1. ч. 2. батаљона. Одликован је са СВКЗм (бр. 22021 из 1914).

Општина Куршумлија

  1. Анђелковић М. Божидар, Требиње, наредник. Одликован је са ЗВКЗм (бр.11123 из 1914), СМХ (1912) и ЗМХ.
  2. Бешевић Ј. Милорад, Куршумлија, наредник. Одликован је са СВКЗм (1914. год).
  3. Видаковић Л. Мата, Добри До, редов 3. ч. 2. бат. Одликован је са СВКЗм (посмртно).
  4. Гатић Р. Никола, Тијовац, каплар у пуку 1912/13. године. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11124 из 1916. године када је био у 22. пуку).
  5. Јовановић А. Петко, Трмка, рез. наредник у пуку 1912/13. године. Одликован је са СВКЗм 1917. године.
  6. Јовановић В. Рисантије, Трмка, рез. наредник. Одликован је са СВКЗм (бр.40852 из 1916)
  7. Јовић Милош, Луково, рез. поручник. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 13959 из 1914).
  8. Крушић М. Благоје, Дабиновац засеок Церово, наредник 1. ч. 2. батаљона. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 18811 из 1916), ЗМХ и СМХ.
  9. Лазаревић М. Михаило, Мирница, каплар 4. ч. 2. батаљона. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11123) и ЗМХ.
  10. Миловановић Коста – Пећанац, рез. поручник. Одликован је са КЗм 4. реда (29885 из 1914. године у 2. пуку 2. позива).
  11. Милосављевић Светислав, Куршумлија. Одликован је са КЗм.
  12. Нешић Ј. Никита, Перуника, рез. поручник. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 13959 из 1914).
  13. Перовић И. Михаило, Васиљевац, рез. потпоручник ч. 2. батаљона. Одликован је  посмртно са КЗм 4. реда (бр. 31224 из 1916).
  14. Перовић М. Сава, Селиште. Одликован је са СВКЗм (бр.111239 после 1915. године).
  15. Радовановић Стругопутић М. Вуксан, Свињиште. Одликован је са ЗВКЗм.
  16. Савић Новица, Мачковац. Одликован је са КЗм.
  17. Симовић Светислав, Трмка. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11102).
  18. Стојановић Р. Урош, Заграђе, потпоручник. Одликован је са КЗм 4. реда 1916. год.
  19. Тодоровић В. Сибин, Куршумлија, капетан 1. класе, ком. 2. ч. 2. батаљона. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 9780 из 1914), ЗМХ и СМХ.
  20. Отовић Павић, Васиљевац, каплар. Одликован је са СВКЗм из 1916. године.
  21. Шукић Новица, Трпезе. Одликован је са КЗм.

Општина Житорађа

  1. Величковић Влајко, Вољчинце. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11012 из 1914).
  2. Јовановић Миленко, Каре, рез. потпоручник. Одликован је са КЗм 4. реда 1913. год.
  3. Караџић С. Милић, Дебели Луг, наредник. Одликован је са СВКЗм (бр. 3665,9525/38 из 1916).
  4. Матић С. Драгутин, Дубово, рез. каплар митраљезац. Одликован је са СВКЗм (бр. 31585 из 1916).
  5. Мирковић Милован, Коњарник. Одликован је са ЗВКЗм 1914. године.
  6. Радовановић Благота, Коњарник. Одликован је са КЗм.
  7. Стојановић С. Милан, Влахово, редов. Одликован је са ЗВКЗм (бр.11124 из 1914).
  8. Стојановић Спиридон, Влахово, редов 2. ч. 2. бат. 3. позива. Одликован је са ЗВКЗм (Указ бр. 56201 из 1921).

ЈАБЛАНИЦА (34)

Туларе

  1. Влаховић Р. Станко, Туларе. Одликован је са СВКЗм (1914) и СМХ (1913).
  2. Вучетић М. Станко, редов, Туларе. Одликован је са КЗм.
  3. Марковић Р. Стеван, Туларе, наредник 2. ч. 1. бат. Одликован је са СВКЗм и две ЗМХ.
  4. Милуновић М. Димитрије, Тогочевце, Туларе. Одликован је са КЗм.
  5. Мицковић Т. Димитрије, Тогочевце, Туларе. Одликован је са КЗм.
  6. Поповић Ђ. Душан, Туларе. Одликован је са КЗм.
  7. Премовић П. Томица, Туларе. Одликован је са СВКЗм (бр. 150805).

 

Бојник

  1. Васиљевић Ј. Мирко, Стубла, Бојник, каплар, поднаредник 1912, наредник 1913. и поручник 1918. године. Одликован је са СВКЗм.
  1. Петковић А. Величко, Доње Коњувце, Бојник. Одликован је са КЗм.
  2. Перовић Р. Михаило, Обилић, Бојник. Одликован је са КЗм.
  3. Перовић Р. Новица, Обилић, Бојник, наредник 1913, капетан 1918. године. Одликован је са СВКЗм.

Гајтан

  1. Васовић И. Миладин, Гајтан, рез. наредник ч. 3. батаљона. Одликован је са СВКЗм (бр.4852), две ЗМХ и СМХ.
  1. Поповић М. Миладин, Гајтан, поднаредник 1. чете, 1. батаљона од 1916. године. Одликован је са СВКЗм и ЗМХ.
  2. Туровић Матеја, Гајтан. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11123 из 1915) и ЗМХ.

 

Лебане

  1. Вукадиновић Петар, Пороштица, рез. подофицир, као рез. поручник 1915. год. ком. митраљ. оделења. Одликован је са СВКЗм (бр. 150806), ЗМХ (1915) и СМХ.
  2. Ђурић Сава, Прекопчелица, Лебане. Одликован је са КЗм.

 

Медвеђа

  1. Грубач А. Илија, Медевце. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11123).
  2. Живковић Н. Новак, Пусто Шилово, капетан 1918. године. Одликован је са ЗВКЗм и ЗМХ.
  3. Ивовић Бојица, Реткоцер, поднаредник. Одликован је са ЗВКЗм (1914).
  4. Микарић Арсеније, Богуновац. Одликован је са ЗВКЗм.
  5. Миловановић Ј. Светозар, Медвеђа, рез. потпоручник 3. ч. 2. батаљона. Одликован је са КЗм 4. реда (1914).
  6. Милуновић Г. Бајо, Мркоње, рез. потпоручник. Одликован је са КЗм 4. реда (1914) у 2. пуку 2. позива, две ЗМХ.
  7. Павић С. Васа, Рујковац. Одликован је са СВКЗм (бр. 20418/38).
  8. Павловић Т. Петар, Медевце, поднаредник 1. ч. 1. батаљона. Одликован је са СВКЗм (1918).
  9. Перовић З. Лука, Мала Брајина, каплар 2. ч.  батаљона. Одликован је са ЗВКЗм и ЗМХ.
  10. Раичевић П. Стеван, Реткоцер, рез. поднаредник 4. ч. 3. батаљона. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11102) год. у 2. прекобројном пуку, пилот 1916. године, ЗМХ.
  11. Смајевић Стеван Чича, Мркоње, каплар, ЗВКЗм (1914)
  12. Савић В. Петар, Сијерина. Одликован је са КЗм.
  13. Цветковић М. Петар, Реткоцер, ђак наредник, капетан 1918. године. Одликован је са КЗм 4. реда и ЗМХ.

Лесковац

  1. Мијалковић Ђ. Алекса, Лесковац, ком. ч. 1. батаљона, мајор 1918. године. Одликован је са КЗм 4. реда.
  2. Милић С. Јосиф, Г. Купиновица, Лесковац. Одликован је са КЗм.
  3. Станојевић Лука, Винарце, Лесковац. Одликован је са КЗм.

Власотинце

  1. Павловић Ђ. Грујица, Крушевица, Власотинце. Одликован је са КЗм.
  2. Филиповић Г. Рафаило, Власотинце. Одликован је са КЗм.

 

НИШКИ ОКРУГ (22)

Ниш

  1. Анђелковић Н. Петар, Јелашница, поручник. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 9780 од 1915) и ЗМХ (1912).
  2. Гмизовић Михаило, Ниш, потпоручник, поручник 1912. Одликован је са КЗм реда (бр 9780 од 31. 5. 1915) и ЗМХ (1912).
  3. Живановић С. Љубомир, Ниш, ком. митраљеског оделења. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 13959).
  4. Ивановић Јеленко, Ниш, каплар 1914, потпоручник 1914, командир вода у Гвозденом пуку од 1915. до 1918. године. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 31222) и Златном медаљом за ревносну службу.
  5. Ивковић Богољуб, Ниш, капетан, командир вода и чете. Одликован је са КЗм (135893).
  6. Јовановић Ђ. Видојко, Сићево, редов 4. ч. 2. батаљона. Одликован је са СВКЗм (бр. 150805)
  7. Крстић Ј. Младен, Г. Врежина, Ниш. Одликован је са СВКЗм (бр. 15085).
  8. Матејић В. Никола, Лалинац, Ниш. Одликован је са КЗм.
  9. Митровић М. Спира, Сечаница, Ниш. Одликован је са КЗм.
  10. Станковић Ж. Вукашин, Ниш. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 31222).
  11. Радоњић М. Миливоје, Каменица, капетан 2. класе. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 153963) и СМХ (1912).
  12. Тодоровић Р. Драгољуб, Ниш. Одликован је са КЗм.
  13. Цветковић Г. Јован, Каменица. Одликован је са СВКЗм (бр. 48852).

 

Алексинац

  1. Димитријевић М. Радивоје, Грејач, наредник 1. ч. 2. бат. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 29057) и СМХ.
  2. Ђорђевић Добросав, Суботинац. Одликован је са КЗм.
  3. Живановић Д. Аврам, Доњи Крупац. Одликован је са КЗм.

 

Мерошина

  1. Јанковић Ц. Љубомир, Облачина, Мерошина. Одликован је са КЗм.
  2. Јовић Ж. Младен, Крајковац, Мерошина. Одликован је са СВКЗм (бр. 37237/38).
  3. Николић Сотир, Лепаја, Мерошина, рез. поднаредник. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11123 из 1914).
  4. Ристић Љ. Милан, Рожина, Мерошина, редов 2. ч. 3. батаљона. Одликован је са СВКЗм 1916. године.
  5. Станојевић Ј. Радомир, Рожина, Мерошина, каплар 1. ч. 3. батаљона. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 56169).

 

Дољевац

  1. Тошић Михаило, Пуковац. Одликован је са КЗм.

 

БЕОГРАД (5)

  1. Благојевић Л. Александар, командант батаљона. Одликован је са КЗм.
  2. Радовановић Стеван, зам. команданта пука, КЗм 4. реда (бр.153963)
  3. Цукавац Г. Владимир, мајор у штабу пука. Одликован је са КЗм.
  4. Цукавац Г. Драгољуб, капетан 1 класе (1912), као мајор командант 1. батаљона. Одликован је са КЗм 4. реда (бр.13593) и ЗМХ (1912).

 

Из других градова и општина или непозната места рођења (61)

  1. Анђелковић Јосиф из Топлице, поднаредник батаљона. Одликован је са СВКЗм (бр.150807)
  2. Арсеновић М. Михаило, Лозница, командир вода. Одликован је са КЗм.
  3. Бабић Ј. Богдан, Клобук, Требиње, Херцеговина, ком. вода. Одликован је са КЗм.
  4. Бендераћ Јакша, Клобук, Требиње, Херцеговина, подофицир. Одликован је са КЗм.
  5. Богдановић А. Живорад, командир чете. Одликован је са КЗм.
  6. Бошковић Ранђел, Чарлија, јуж. Македонија, подофицир. Одликован је са КЗм.
  7. Васиљевић М. Војислав, командант батаљона. Одликован је са КЗм.
  8. Влаховић Тома, подофицир. Одликован је са КЗм.
  9. Гавриловић Драгић, редов из Топлице, Одликован је са СВКЗм и ЗМХ.
  10. Даскаловић К. Александар, Пирот, командир чете. Одликован је са КЗм.
  11. Димитријевић Ђорђе, командир вода. Одликован је са КЗм 4. реда (бр.13959).
  12. Додић Ј. Милоје, Врање, командир вода. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 31112).
  13. Драговић – Лекић Ј. Милоња, Пећ, командир вода. Одликован је са КЗм.
  14. Ђорђевић Б. Димитрије, с. Белановица код Љига, ком.вода. Одликован је са КЗм 4. реда (бр.31222).
  15. Ђорђевић Д. Mилорад, подофицир. Одликован је са КЗм.
  16. Ђорђевић Обрен, Паруновац, Крушевац, каплар. Одликован је са КЗм.
  17. Живановић Г. Милан, каплар. Одликован је са КЗм.
  18. Живановић Станоје, подофицир. Одликован је са КЗм.
  19. Живковић Л. Антоније, Дренча, Крушевац, командант батаљона. Одликован је са КЗм 4. реда (бр.13959).
  20. Живуловић Т. Анте, Зајечар, командант батаљона. Одликован је са КЗм 4. реда (бр.135893).
  21. Јевтић С. Станоје, командир вода. Одликован је са КЗм.
  22. Јовановић Тома, редов. Одликован је са КЗм.
  23. Јововић Павле, каплар. Одликован је са КЗм.
  24. Лазаревић Б. Живорад, командант батаљона. Одликован је са КЗм.
  25. Катанић Јован, Београд, командант батаљона. Одликован је са КЗм 4. реда (бр.13959).
  26. Маринковић Л. Сима, командир чете. Одликован је са КЗм.
  27. Марјановић Ј. Чедомир, Ћуприја, командир митраљеског вода. Одликован је са КЗМ 4. реда (бр.31222).
  28. Мијовић Р. Блажо, редов. Одликован је са СВКЗм (бр. 28260/38, 15805).
  29. Милановић Алекса, подофицир. Одликован је са КЗм.
  30. Недељковић Коста, подофицир. Одликован је са КЗм.
  31. Николић Т. Вукашин, Бојовићи, студенички срез, командир вода. Одликован је са КЗм.
  32. Николић М. Димитрије, каплар. Одликован је са КЗм.
  33. Новаковић М. Божо, Цетиње, командир чете. Одликован је са КЗм 4. реда (бр.153893)
  34. Новаковић М. Вељко, редов. Одликован је са КЗм.
  35. Павловић Марко, Заграђе, Зајечар, командант батаљона. Одликован је са КЗм.
  36. Петковић Б. Ђорђе, подофицир. Одликован је са КЗм.
  37. Петровић М. Петар, командир вода. Одликован је са КЗм.
  38. Поповић А. Милутин, командир чете. Одликован је са КЗм.
  39. Прибаковић М. Хранислав, Крушевац, командир чете. Одликован је са КЗм.
  40. Пурић Душан, Ивањица, командант пука. Одликован је са КЗм.
  41. Ристић Ј. Владимир, Ваљево, командант пука. Одликован је са КЗм 4. реда (бр. 14611 из 1913), Медаљом за војничке врлине, орденом Таковског крста.
  42. Ристић Ј. Радивоје, Мали Пожаревац, командир чете. Одликован је са КЗм.
  43. Ромовић Мато, Невесиње, Херцеговина, подофицир. Одликован је са СВКЗм (бр. 17868/38).
  44. Савић Р. Милунка, Копривница, Јошаничка бања, каплар од 1914. године у Гвозденом пуку. Одликована је са КЗм (1917), ЗМХ и СМХ.
  45. Сендс Флора, Јоркшир, Енглеска, од 1915. године у Гвозденом пуку, каплар и наредник. Одликована је са ЗВКЗм.
  46. Симовић Т. Светислав из Крагујевца, командант батаљона. Одликован је са КЗм и СМХ (1912).
  47. Спасић Н. Градимир, Београд, командир вода. Одликован је са КЗм.
  48. Спасојевић Петар, подофицир, Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11102).
  49. Стаменковић Т. Драгутин, командант батаљона. Одликован је са КЗм.
  50. Срећковић Марисав, подофицир. Одликован је са КЗм.
  51. Станковић Д. Милорад, командир вода. Одликован је са КЗм.
  52. Стојановић Драгутин, командир вода. Одликован је са КЗм.
  53. Стојановић Т. Миливоје, Пожаревац, пуковник, ком. пука. Одликован је са КЗм реда (бр. 17690).
  54. Стојановић Д. Душан, редов. Одликован је са ЗВКЗм (бр. 11102).
  55. Тошић Ђ. Димитрије, Пирот, командир чете. Одликован је са КЗм.
  56. Тасић Р. Трајче, Скопље, редов у 2. ч. 2. батаљона. Одликован је са СВКЗм (бр. 158805).
  57. Трифуновић Светолик, подофицир. Одликован је са КЗм.
  58. Урошевић М. Божидар, командир вода. Одликован је са КЗм.
  59. Цвејић П. Јован, командант батаљона. Одликован је са КЗм.
  60. Цветковић Стојан, редов. Одликован је са КЗм.
  61. Ценић Сима, командант батаљона. Одликован је са КЗм.
  62. Чавић Радисав, подофицир. Одликован је са КЗм.

 

Носиоци других српских одликовања из Гвозденог пука

Официри и војници Гвозденог пука одликовани су и са другим одликовањима која је додељивала Краљевина Србија за заслуге у рату:

  • Орден белог орла, чији је облик овалан установио га је краљ Милан 22. 2. 1882. године по Закону о орденима и медаљама у спомен обнављања краљевине. Законом су установљена пет степена, а први је о по члану 5. Закона могло имати 10 лица, други 20, трећи 40, четврти 150, а пети 300 лица. Двоглави орао је код 1, 2, и 4. реда позлаћен, а код 5. је посребрен. Висина ордена са круном износи 80 мм, а ширина 40 мм код 1, 2. и 3. степена, а код 4. и 5. степена димензије су 60х30 мм. Први и други степен имају златне орденске звезде у облику квадрата. Уредбом од 24. 11. 1904. године избачен је са аверса златни монограм М I (Милан I), а стављена је само година 1882. Указом од 28. 5. 1915. године установљен је Орден белог орла са мачевима.

Из Гвозденог пука, орден је добило 40 официра:

  1. Марјановић Л. Алимпије из Доње Шаторње код Крагујевца. пуковник,
  2. Ковачевић В. Михаило, потпуковник
  3. Дамјановић Ђ. Милосав, Смедерево, мајор, командант батаљона. Одликован је Орденом белог орла (1914) и са два ордена Белог орла са мачевима 4. степена (1918. и 1920).
  4. Ђорђевић Ј. Борисав, сан. мајор
  5. Ђурић М. Јован, мајор
  6. Катић Ж. Богосав, мајор
  7. Тошовић П. Ђорђе, мајор
  8. Цукавац Г. Драгољуб, мајор
  9. Цвејић П. Јован, мајор
  10. Наумовић Јован, мајор
  11. Гајић П. Живорад, капетан 2. класе
  12. Маринковић Л. Сима, капетан 2. класе
  13. Милићевић Тодор, Азбресница, капетан 2. класе
  14. Милачић З. Ђорђе, Беле Воде, капетан 2. класе. Одликован је са два ордена 4. степена и један 5. степена.
  15. Барбуловић А. Димитрије, Прокупље, командир 2. чете 2. бат. 2. пука 2. позива. Одликован је са два ордена 4 и 5. степена.
  16. Мијалковић Ђ. Алекса, Лесковац, официр. Одликован је са орденом степена.
  17. Милачић З. Божидар, Беле Воде, поручник. Одликован је орденом 5. степена.
  18. Додић Ј. Милоје, поручник
  19. Вукчевић Ј. Лако, поручник
  20. Ивановић Јеленко, Ниш, поручник. Одликован је орденом 5. степена.
  21. Јовић А. Јанаћко, Доња Речица, Прокупље, рез. поручник. Одликован је орденом 5. Степена.
  22. Комненовић Ђ. Сима, Селиште, поручник. Одликован је орденом 5. степена.
  23. Костић Ј. Благоје, Прокупље, поручник. Одликован је са два ордена 4. и 5. степена.
  24. Новичић Милош, Дегрмен, рез поручник. Одликован је са два ордена.
  25. Станковић Ж. Вукашин, поручник
  26. Филиповић Г. Владимир, поручник
  27. Хаџи Манић Драгољуб, поручник
  28. Вуковић М. Трифун поручник, с. Ђулићи код Андријевице, Црна Гора.
  29. Ковачевић П. Вукосав, Статовац, поручник.
  30. Ђорђевић Г. Радоје, потпоручник
  31. Јанковић Ј. Младен, потпоручник
  32. Марјановић Ј. Божидар, Кочане, рез. потпоручник. Одликован је са два ордена 4. и 5. степена.
  33. Миловановић М. Живојин, Туларе, рез. потпоручник. Одликован је орденом 5. степена.
  34. Минић Хаџи Драгољуб, потпоручник
  35. Мировић И. Михаило, Васиљевац, рез. потпоручник.
  36. Николић Т. Вукашин, потпоручник
  37. Пешић Светислав, потпоручник
  38. Којовић С. Љубомир, Коњарник, потпоручник. Одликован је са два ордена 4. и 5. степена.
  39. Драговић П. Милутин, Обилић, Бојник. Одликован је са два ордена.
  40. Јовановић А. Петко, Трмка, наредник. Одликован је орденом 4. степена.

По нађеним наредбама ово одликовање добиле су из 3. батаљона јединице: 1. чета, 3. чета, 4. чета, 1. вод 4. чете, митраљеско оделење.[13]

  • Медаља за храброст „Милош Обилић“ у златној и сребрној варијанти установљена је Указом од 12. 7. 1913. године. Идејно решење урадио је највероватније вајар Ђорђе Јовановић који је иначе урадио и решење за Медаљу за храброст коју је увела Кнежевина Србија године а која је на аверсу имала попрсје жене са оклопом на грудима. Медаља је на почетку рата 1913. године кратко додељивања због протеста одликованих који су тражили да се уклони попрсје жене. Том медаљом је указом од 5. 5. 1913. године одликовано 312 ратника. Укази су урађени по нацрту архитекте Милосава Стојановића. Медаља за храброст „М. Обилић“ је у рангу медаља заузимала највише место а била је величине 36 мм и 30 мм. Златна је од позлаћене а сребрна од посребрне бронзе.
  • Медаља за ревносну службу у златној и сребрној варијанти установљена је Указом од 15. 2. 1878. године. У рату 1877/78. године додељено је 69 златних и 376 сребрних, а додељиване су и 1886. године. Настављено је са доделом и од 1912. до 1918. године. На аверсу пише „за ревносну службу“. По уредби од 22. 12. 1914. године златна је додељивана ратним официрима, а сребрна официрима неборачких јединица.
  • Медаља за војничке врлине, установљена је 21. 12. 1883. године. Она је од позлаћене бронзе пречника 34 мм где на аверсу пише „за војничке врлине“.
  • Споменица на рат 1912. године, установљена је Указом од 31. 10. 1913. године. Урађена је од бронзе пречника 36 мм.
  • Споменица за Други балкански рат установљена је Указом од 11. 1913. године. Урађена је од позлаћене бронзе пречника 36 мм. На реверсу је монограм П I, а на аверсу година 1913.
  • Споменица на верност отаџбини 1915. или Албанска споменица установљена је Указом од 6. 11. 1921. године. Указ је урађен по нацрту Ђорђа Чарапића. На реверсу у три реда је натпис: „за верност отаџбини“. Споменица је од бронзе а посребрен је двоглави орао димензија 32 х 28 цм на аверсу. Споменицу је урадила фирма „Арти Бертран” из Париза а укупно је предвиђено за доделу 148 официра, подофицира, редова, обвезника чиновничког реда и свештеника који су били на војној дужности као и чланови страних војних мисија који су се повлачили са војском преко Албаније.
  • Споменица рата за ослобођење и уједињење 1914-18. године, установљена је Указом од 1.12.1920. године. Споменица је пречника 34 мм урађена од патиране бронзе. У аверсу је профил краља Петра Првог, на горњем краку крста је 1914, на доњем 1918, у реверсу је на доњем краку крста 1915, на левом краку 1916 и на десном 1917.

 

Рецензија

Изложба „Ратни пут Гвозденог пука“, Дарка Жарића је драгоцено сведочанство о одговорности српског народа у периоду најтежих историјских искушења какве са собом доносе ратне околности, претња окупацијом, репресијама и уништењем идентитета. Методолошки организован, хронолошки интерпретиран, рукопис акрибично илуструје ратну реалност која је захтевала посвећеност учесника на граници издржљивости. И то није био избор српског народа, нити Топличана.

Мирис барута, стратиште и жртве су наметнути јер се надвила претња слободи. Оној која није никог угрожавала, али је постала мета претензије шизофрених националистичких интереса који су свет увели у сукоб. Једна од најциљанијих тачака њихове обести, присутне у интересу Аустро-Угарске и Отоманске империје, као и у мегаломанији тадашње бугарске државе и осветољубивости и острашћености албанског националног покрета била је слободна српска држава.

Њено постојање било је претња и оптужбе које су биле упућене према њој требале су да прикрију суштину окупационе намере. То се постизало на тај начин што се Краљевина Србија оптуживала за све оно што су биле стварне тежње оних који је туже: територијална претенциозност, националистичка супрематија, историјска и образовно-васпитна реинтерпретација, те освајачке аспирације повезане за културолошком асимилацијом.

Таква мимикрија која сопствене насртљиве опсене приписује Србима,  и при том их  приказује као одбрану од њих, прикрива стварну намеру поробљавања једног народа који, једино зато што постоји постаје „реметилачки фактор“ којег треба елиминисати. Ово „лукавство ума“, неутемељено у аргументима и лишено чињеница, брижљиво је било вођено медијском кампањом која је, иако изопачена, представљена као цивилизацијска тековина одбране хуманости услед опасности од полуварварског српског народа.

У таквим околностима оружани отпор био је неминовна допуна културним, научним, уметничким и стваралачким изразима слободарских тековина једне младе нације. Срби су приморани да се бране и трудили су се да у томе буду успешни, јер је то значило не само одбрану државе, већ и породице. Представник овог наратива српске савремене историје, обележене ратним искуствима био је и Гвоздени пук. Његов ратни пут је сведок одбране и очувања слободе и пожртвовања које је ради ње испољено.

Ослањајући се на поруке уважених академика попут Драгољуба Живојиновића, Милорада Екмечића и Чедомира Попова, ми смо склони да истакнемо да се овде ради о „невољним ратницима и одлучним патриотама“ који су били свесни своје улоге и, упркос људској бојажљивости за сопственим животом, остали доследни у борби за очување народа и његовог идентитета. У таквим околностима хероја није мањкало и није било потребе за њиховим накнадним стварањем.

Изложба колеге Жарића, обележена је  детаљним сведочанствима која нису скрајнула ниједну околност, утемељена на историјским изворима и постојећој, иако скромној литератури, представља одлучан искорак у очувању „културе сећања“. Њено упориште није идеолошка амбиција самозадовољства и ароганције, већ историографски наратив који има намеру трајног присуства.

Проф. др Саша Марковић,

Педагошки факултет у Сомбору, Универзитета у Новом Саду

УВОД

Ратни пут  Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“ – Гвоздени пук

 

На почетку ослободилачког рата 1912. године од Османлијске власти, Краљевина Србија је мобилисала око 100 пешадијских, коњичких и артиљеријских пукова, а међу њима је био и Други пешадијски пук „Књаз Михаило“,[14] познатији под именом ГВОЗДЕНИ ПУК. Нови српски витезови су тада кренули да ослободе српско средњовековно Косово и Метохију и Македонију.

До априла 1881. године Србија је имала само једну бригаду стајаће војске од 10 батаљона а тада су формирана три пешадијска пука. Иначе, у Прокупљу је после завршетка Војне академије у звању водника служио од септембра 1880. до марта 1881. године будући војвода Живојин Мишић у 7. пешадијском батаљону којим је командовао мајор Јаков Максић, раније жандармеријски официр. Од 1, 2. и 3. батаљона формиран је 1. пешадијски пук са седиштем у Прокупљу, од 4, 5, 6. и 7. формиран је 2. пешадијски пук са седиштем у Београду и од 8, 9. и 10. батаљона формиран је 3. пешадијски пук са седиштем у Нишу. Седиште 2. пуковске команде било је у Прокупљу а наводи се да је мобилисано око 64.000 Топличана.[15] Иначе, у својој књизи мр Радоје Костић наводи да је у 2. пешадијском пуку мобилисано 12.354 људи ( 1 позив-4700, 2 позив 4095 и 3. позив -3.559), 2. прекобројни пук 1. позива 4.600, 1 батаљом из 6. прекоб. пука 1000, 4. допунска батаљона као неутврђени број добровољаца у Лапски четнички одред. [16]

Други пешадијски пук добио је име још 1881. године.[17] Указом од 30.9.1886. године пук је преформиран у 2. пешадијски батаљон „Књаз Михаила“ до новог указа од 6.12.1897. године када је формиран 2. пешадијски пук са сталним седиштем у Нишу, у артиљеријској касарни, прекопута железничке станице која је саграђена убрзо 1900. године. До 2007. године касарна је била седиште војника техничке службе ЈНА „Филип Кљајић Фића“ на територији тадашње општине Палилула.

У Пук су мобилисани војни обвезници од 21. до 31. године живота из следећих општина: Прокупље, Блаце, Куршумлија, Житорађа, Дољевац, Мерошина, Бојник, Лебане, Медвеђа и Заплањa (данашња општина Гаџин Хан). После спроведене мобилизације 1912. године на тадашњем „Тркалишту“ код  данашње железничке станице у Прокупљу, на коју се одазвало 4.755 војника и подофицира и 60 официра, пук је кренуо у рат 7. октобра 1912. године.

У чувеној бици на Куманову 1912. године, пук је храбрим јуришем пробио турски фронт и тиме омогућио брзу победу српске војске. У борбама за ослобођење Прилепа, пук је преко залеђених планинских врхова Козјака и Крстеца ударио у Турски бок и тиме омогућио пробој фронта на том подручју. Припадници пука у борбама код Битоља прегазили су ледену Црну реку и у јуришу на вис Киромарица омогућили заузеће Битоља. Укупно, у рату против Турака 1912. године, погинуло је 249 војника, подофицира и 6 официра припадника пука.

У рату 1913. године, дана 18. јуна пук је у јуришу на коту 650 пробио бугарски фронт и решио битку на Брегалници. Том приликом пук је уништио бугарски 13. пук, заробивши 806 војника и подофицира и 35 официра на челу са командантом пука, заплењена је једна топовска батерија, цела пуковска комора, војна музика и застава. У овој борби пук је имао 119 погинулих и 689 рањених ратника. Укупно је погинуло из пука у овом рату који је трајао само месец дана, 244 војника и подофицира и 16 официра.

У Првом светском рату, на Церу пук се борио у самом центру битке, на Текеришу. У бици на Дрини, пук је у силовитом јуришу уништио 79. загребачки пук „Бана Јелачића“ заробивши 176 војника, убивши 500 војника а међу њима 10 официра са замеником команданта пука. У овој борби пук је имао само 33 погинула ратника. У нападној фази Колубарске битке, пук је водио тешке борбе за вис Кременицу. Видевши како му људство гине, рањени командант пука, пуковник Миливоје Стојановић Брка, лично је повео пук у нови јуриш и том приликом је Кременица освојена а пуковник Стојановић је тада славно погинуо. У његову част, српски композитор Станислав Бинички компоновао је  „Марш на Дрину“. На дан 1. јануара 1915. године када је наступило вишемесечно примирје, пук је у свом саставу имао само 1.793 војника, 448 подофицира и каплара и 27 официра. Почетком 1915. године, пук је пребачен у Македонију где је примио неколико стотина регрута да би ојачао фронт према Бугарској и бранио одступницу српској војсци.  Након што је спалио мостове на Дриму код Струге, последњи је напустио српску територију и кренуо према албанској вароши Елбасану.

После опоравка на Крфу и реорганизације српске војске у један пук су ушли припадници  Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“ првог и другог позива, и након краће обуке 18.7.1916. године, пук је изашао на фронт. Пук се посебно истакао за време Горничевске битке, прве битке на Солунском фронту 1916. године. У овим борбама прославиле су се и једине две жене носиоци Карађорђеве звезде са мачевима[18], које су се бориле у саставу Гвозденог пука, Српкиња Милунка Савић и Енглескиња Флора Сендс. Посебну славу пук је стекао освајањем чувене коте 1212, дана 4.11.1916. године, што је омогућило савезницима да убрзо ослободе Битољ.

После пробоја Солунског фронта, пук се посебно истакао у борбама октобра 1918. године за ослобођење Ниша, Алексинца, Ражња, Параћина, Свилајнца, Бечкерека (данашњи Зрењанин) и Кикинде, када је дана 7.11.1918. године завршен ратни пут пука.

У Првом светском рату погинуло је из овог пука 2.481 војника и  подофицира и 62 официра.

Средином децембра 1918. године, пук  је повучен из Војводине у Београд. У Београду био је гардијска јединица која је обезбеђивала Двор, Народну скупштину и Министарства и ту је пук остао до 5.5.1920. године.

Ратна застава пука била је најодликованија застава у српској војсци, која је одликована са орденима:  КЗм III реда број 1473 (9 застава је укупно одликовано) и КЗм IV реда Указом од 30.11.1913 (20 српских застава је укупно одликовано)), Белог орла IV реда (13.2.1917), Златном медаљом за храброст (24.5.1913) и француским Ратним крстом са палмом (17.1.1917).

Припадници Другог пешадијској пука били су најодликованији припадници неког српског пука. Из пука је било 229 носилаца ордена  КЗм, од тог броја двоструких носилаца КЗм је 41. Медаљом за храброст одликовано је само 1918. године 982 редова и подофицира (златном 556, a сребрном медаљом 426).

У ослободилачким ратовима Србије 1912-1918 године погинуло је из Гвозденог пука: 2.974 редова, подофицира и 84 официра.

 

Мултимедијална и интерактивна изложба

„Ратници Гвозденог пука – најодликованија ратна јединица у Краљевини Србији“

 

Аутор:

Дарко Жарић, историчар, музејски саветник

 

Графички дизајн:

Иван Мишић, дипл. дизајнер

 

Рецензент:

проф. др Саша Марковић

 

Лектура и коректура:

Драган Огњановић, проф. књижевности и српског језика

Љубиша Красић, проф. књижевности и српског језика

 

Фотографије: Збиркe Народног музеја Топлице и  Народног музеја Краљево

 

Превод на енглески: Милена Јаблановић, проф. енглеског језика

 

Мобилна апликација:

ARhiMedia group, Математички институт САНУ

Изложбу финансирало 2022. године

Министарства за културу и информисања Републике Србије, Град Прокупље, Народни музеј Топлице

 

 

 

[1] Операцијски дневник другог пешадијског пука 1 позива, ВИИ ЈНА Н 78, кутија 8 (дневник је дао пуковник Миливоје М. Радоњић),Студијска историјска збирка, Фонд мр Радоја Костића (копија)

[2] Операцијски дневник Другог пешадијског пука „Књаз Михаило” …

[3] Операцијски дневник Другог пешадијског пука „Књаз Михаило” Пописник 9, к-172 ,бр. 3 …

[4] ВРС, књига 23, Београд 1933.године,стр. 664-665, Студијска историјска збирка Народног музеја Топлице, Фонд мр Радоја Костића (копија)

[5] Костић мр Радоје, Кота 1212 …  14-17

[6] Операцијски дневник Другог пешадијског пука „Књаз Михаило” Пописник 9, к-171,бр. 3 ….

[7] Операцијски дневник Другог пешадијског пука „Књаз Михаило” Пописник 9, к-171,бр. 3 …

[8] У даљем тексту скраћеница ЗМХ

[9] У даљем тексту скраћеница ЗВКЗм

[10] У даљем тексту само бр.

[11] У даљем тексту скраћеница СВКЗм

[12] У даљем тексту СМХ

[13] Добричанин Мирко, Топлички Гвоздени пук „Књаз Михало“ …  499

[14] У даљем тексту Гвоздени пук

[15] Несторовић Слободан, Под Хисаром, РО СУБНОР-а Србије, ОО СУБНОР-а Прокупље и НИУ 4 јули, Београд 1972, 85

[16]  Костић Радоје, Топлички витезови-носиоци КЗм из топличког округа, Народни музеј Топлице и УБР ратова од 1990. године , Прокупље 2013, 17

[17] Ратни пут Моравске дивизије (1914-1918), приредила Ниношевић Мира, Народни музеј Лесковац 2018. 17-23; Живојин Мишић, Моје успомене, ВИЗ Београд 1969, 101

[18] У даљем тексту КЗм