ФЛОРА СЕНДС

Флора Сендс из Британије (1876-1956), наредник пука

 

Рођена је 1876. године у Јоркширу, Енглеска. Њена породица касније се преселила у Мерлсфорд у Сафолку. Уочи Првог светског рата завршила је курс за болничарке. После објаве рата Британије Немачкој 12.8.1914. године, након осам дана међу будућим ратним болничаркама на железничкој станици Черинг корс у Лондону дошла је као добровољац и Флора. После пријаве, била је распоређена као болничарка у болницу Светог Јована, коју је организовала Американка Мејбл Груји.  

У првој години Првог светског рата 1914. године, Флора је после доласка бродом у Солун крајем јесени те године радила као болничарка у српској болници у Ваљеву. По повратку са одсуства, у месецу новембру дошла је из Солуна у завојиште Гвозденог пука у Прилепу.[1] 

У току повлачења пука 1915. године према Албанији преко Битоља, Охрида и Струге ишла је са капетаном Стојадиновићем, командантом 1. батаљона. После борбе и логоровања на вису Ђукус (1790 м. н.в) упознала је командира 4. чете Јанаћка Јовића када  јој је понудио гутљај конака, и отада није се одвајала од њега. О првом утиску о њему записала је у свом дневнику следеће речи ,,Овај млади човек имао је врло красну особину да има у резерви све што човеку треба, то он донесе баш онда кад је најпотребније“. Тада се на њен захтев одвојила од  Црвеног крста и пријавила се као војник-добровољац у Гвоздени пук, иако је већ била на прагу четрдесете године живота. Наравно, поручник Јовић опет на њен захтев, примио је у своју 4. чету која је тада бројала 221 припадника. Са собом је носила и виолину коју је свирала пред војницима на католички Божић 1916. године. 

Јануара 1916. године добила је унапређење у чин каплара од поручника Јовића. У Драчу је од престолонаследника Александра одликована орденом Св. Саве. По доласку на Крф набављала је у вароши храну и огрев за своју чету а убрзо се преселила у варош на три до четири недеље где је помагала Српски потпорни фонд. Руководила је магацинима на варошком пристаништу где се чекале лађе које су довозиле храну и материјал за војску а који је она са једном четом српских војника сређивала у магацине. Сваке суботе и недеље  односила је у логор Гвозденог пука два до три сандука робе. За помоћ коју је указивала својој чети, војници, подофицири и официри чете написали су јој једну лепу захвалницу која је гласила:[2]

Високоцењеној Госпођици Флори Сандес, Крф

Поштована Госпођице Сандес!

Војници Четврте Чете, 1-вог батаљона 2–ог Пешадијског пука ,,Књаза Михаила“ Моравске дивизије 1-ог позива дирнути Вашом племенитошћу, желе да вам овим писмом изразе своје поштовање и захвалност, те су изабрали један одбор да Вам преда ову захвалницу.

Госпођице Сандес!

Српски војник је поносан што у својој средини види племениту кћер Енглеске, која је стари пријатељ српски, и данас се српска и енглеска војска боре раме уз раме за општу идеју, а и Ви Госпођице Сандес треба да се поносите што сте у могућности да чините добро, да помогнете српском војнику, а српски војник ће увек знати ценити дела Ваше доброте и дубоко у срцу записаће Ваша добра дела и упамтити их заувек.

Прошло је неколико месеци од како сте дошли међу нас. Ви сте делили добро и зло с нама. За сво време често сте нам помагали да лакше поднесемо тешкоће, купујући нам храну и дајући нам новаца.

Захваљујући Вам у име свих војника, поздрављамо Вас узвиком: Живела Наша савезница Енглеска, Живела Србија, Живеле њихове јуначке војске. Живела племенита Госпођица  Сандес!

Наредници: Милентије Симић, Ранђел Милошевић, поднарендици Милисав Стаменковић, Јанаћко Тодоровић, Божидар Миленковић, каплари Владимир Станковић, Милан Јовановић, Драгутин Ранђеловић, Алекса Милошевић, Зафир Арсић, војници Миливоје Павловић, Милорад Тасковић, Ранђел Младеновић, Драгољуб Миловановић, Александар Ивковић. 4-та чета, 1-во бат.3-ти пеш.пук. бр. 1024 са званичним жигом. 

Госпођице Сандес, каплару –добровољцу ове јединице.

Молим Вас да примите ову малену, али срдачну изјаву захвалности мојих војника за све што сте учинили за њих до сада, и то онда кад су они били далеко од својих милих и драгих код куће.

Њиховим жељама и изјави придружујем и своје са узвиком: Живела наша драга савезница Енглеска. Живела храбра Српска Војска.

 

13/26. фебруасра 1916.                                                        

Ипсос (Крф)                                                                          

Командир чете

Јанаћко Јовић

 

На Солунском  фронту, Флора је била постављена за командира одељења у 4. чети 1. батаљона. На фронту, нарочито се истакла од августа до новембра 1916. године у биткама на Горничеву, Кајмакчалану, Црној реци и код Битоља. Два пута је рањена у поменутим борбама. После опоравка од рана, Флора се вратила у своју јединицу и учествовала је у борбама за пробој Солунског фронта и ослобођење Србије (септембар-новембар 1918).  

Флора је била заљубљена у поручника и командира чете у Гвозденом пуку Јанаћка Јовића, за кога је написала у својим мемоарима да је ,,најхрабрији међу најхрабријим српским ратницима“ из Гвозденог пука. У својој књизи написала је  ,,делили смо једно ћебе у хладним ноћима у албанским планинама“ или „заљубљена до ушију“. Јанаћко Јовић је погинуо 20.10.1916. године за тзв. Тепавачке положаје у борбама на Црној реци у бици када се пук први пут сукобио са немачким војницима – 1. батаљон немачког пука[3] Убрзо је страдала и Флора. Цео дан 16.11. водиле су се борбе све до последњег бугарског јуриша у 21 сат. Тада је тешко рањена и Флора Сендс. У својим успоменама Флора Сендс је записала да је и она тада кренула са бомбама у јуриш али је била изрешетана од немачких војника и као таква пребачена у војној болници где јој је лично престолонаследник Александар уручио Златни орден КЗм.[4] Наредбу о похвали и додели КЗм Аб. бр. 83.064 издао је 20.11.1917. године по заповести врховног команданта, начелник штаба генерал Петар Бојовић.[5] Пребачена је после у Француску морнаричку болницу у Северној Африци где је оперисана.

Почетком јуна 1917. године вратила се у пук и била је распоређена у 1. чети јер је 4. чета расформирана због тога што је у њој остало само 16 бораца. Због нове операције, Флора је поново пребачена у Енглеску али се ускоро вратила у свој пук.

Флора је поклонила српским јединицама на Солунском форнту до 15.9.1918. године:

  • 54 сандука рубља и завоја
  • 023 кошуље, 7464 пара гаћа, 11.605 пари чарапа
  • 2640 драхми

Поред тих поклона, у позадини на солунском форнту отворила је кантину где је 162.573  српских војника дочекивано са чајем, цигаретама и лимунадом.[6]

Крај рата дочекала је у чину пешадијског наредника српске војске. После ослобођења Ћуприје 1918. године остала је у болници јер је била оболела од грипа а после излечења радила је неко време као болничарка.   

Први њен командир и пријатељ био је Миладин Поповић кога је после рата посећивала и  који је у својој песми ,,Бој на Горничеву“ о Флори испевао стихове:[7]

,, Но, да видиш и чуда и хвале

И храброст једне женске главе-

Флора Сандес из Лондона града,

Бугарима зада триста јада.

Војници је као мајку моле,

Да остане у ров, да је склоне,

Али она никада није хтела-

Свакад беше ведра и весела,

Морал даје и другом до себе.

 

Флора је два пута долазила после рата у посету Миладину у селу Барје код Лесковца где је живео.

После рата, у јуну 1919. године, указом Народне скупштине Краљевине СХС, Флора Сендс унапређена је у чин пешадијског потпоручника Војске Краљевине СХС и тако је постала прва жена официр у српској историји.

Одликована је поред ЗВКЗм и свим ратних споменицама.  

Флора је упућена да ради у граничну службу где је упознала наредника Руса Јурија Јуденича бившег пуковника руске војске и са њим је склопила брак. После демобилизације дошла је са  мужем у Београд где је предавала енглеске језик. Касније је са мужем једно време живела у Дубровнику. Често је путовала и држала предавања о својим ратним искуствима широм света, у Великој Британији, Француској, Канади, САД, Аустралији и Новом Зеланду. Приликом сваког од ових предавања, са поносом је носила на себи униформу српског официра.  

На почетку Другог светског рата у Краљевини Југославији априла 1941. године  пријавила се сада у чину рез. капетан 1. класе као добровољац. Флора и Јуриј су били ухапшени и саслушавани од Гестапоа и приликом једног саслушања, Јуриј је умро у затворској болници. Флору су пустили а она је касније отишла у Енглеску.

Фебруара 1945. године напустила је Београд и одселила се у Енглеску. Отишла је  у Видбриџ, покрајина Сафек где је  умрла 1956. године.

Објавила је 1927. године аутобиографију: „Кратка сећања на доживљаје са српском војском 1916-1919[8]

Била је једина жена из западне Европе која се борила на Солунском фронту.

Пре неколико година, улице на Савском венцу у Београду и у приградском насељу Рађево село код Ваљева понеле су њено име и презиме. У Лондону, само један паб носи њено име.[9]

Њен живот, описао је у романсираној биографији Ален Бурџес 1963. године ,,Љупка наредница Флора Сендс“. Радио Телевизија Србије је 1997. године њен живот описала у ТВ драми „Наша Енглескиња“  у којој су  Флору играле Љиљана Крстић и Ана Софреновић.

 

[1] Sandes Flora, Енглескиња у српској војсци …7-15

[2]  Sandes Flora, Енглескиња у српској војсци .. 103-104

[3] Костић Радоје, Топлички витезови …  107

[4] Костић Радоје, Топлички витезови …  107; Стојановић Петар, Енглескиња –добровољац српске војске 1914-1918, Радио ТВ ревија од 19.1.1979.године, 56-59; Капор  Момо, Улица Мис Флоре Сандерс” , Политика од 24.2.1991. године.

[5] Наредба Аб. бр. 83.064 од 20.11.1917. године, Студијска збирка Народног музеја Топлице, фонд Д. Туровић (копија)

[6] Службени војни лист од 15.9.1918. године, уредник пуковник Мих. Љ. Јовановић,  455, Канцеларија Економског оделења Министарства војног, 30.8.1918. године, Солун. Студијска збирка Народног музеја Топлице, фонд Д. Туровић

[7] Туровић Добросав, Миладин Поповић, витез и песн ик, Наша реч, Лесковац 1994, 25

[8] Туровић Добросав, Миладин Поповић, витез и песник …25-32.

[9] Ђорђевић Бане, Енлгескиња у српској униформи, Новости 28.4.2013. године, стр. 13.