Све до краја Другог светског рата, а и после, Прокупље је важило за угледни занатски и трговачки град. У то време слику околине Прокупља допуњавала је богата пољопривреда, плодне оранице, родни виногради, шљивици, јабукари, широки пашњаци са безбројним стадима.

Слика Прокупља 90-их година, у многоме је измењена у односу на 60 –те године када је индустрија била у успону.  Развој индустрије трајао је наредних 20-так година и Прокупље је тада као један од развијених индустријских градова, углавном прерађивачке индустије, имао чак 13 000 запослених  становника 70-их и 80-их година. Најзначајније фабрике биле су: Фабрика обојених метала – бавила се производњом легуре бакра, ваљаних трака обојених метала и др, Идустрија азбестних производа ФИЈАЗ, Индустрија памучних предива Топличанка, Индустрија филцаних производа Татко, Индустрија за прераду воћа и поврћа и кондиторских производа Хисар која је стасала на темељима Фабрике кондиторских производа Инка и Фабрике за прераду воћа и поврћа Дунђерски. Предузеће за производњу алкохолних пића Прокупац, Прокупље; Предузеће за производњу минералне воде и сокова Милан Топлица; Предузеће за производњу и обраду дувана „Прокупље“, Фабрика стакла 9.октобар, Предузеће за обраду равног стакла „Кристал“, Металско предузеће „Топлица“, Предузеће за производњу намештаја „Наш дом“; Универзал промет, Будућност, Топлички мотиви, Модна конфекција Луна, Трговачко предузеће „Тргопромет“.

Данас осим једног дела фабрике Хисар не ради више ни једно предузеће.  У нашем граду сада раде приватне фабрике и радионице.