Топлица је река у Србији, највећа лева притока Јужне Мораве. Карактеристича је по томе што, обилазећи брдо Хисар на улазу у Прокупље, једним делом свог тока тече узбрдо. Ова ретка појава назива се епигенија, а Топлица је једина река у Европи која има ову аномалију, не зато што има епигенију већ зато што има две епигеније на врло кратком простору по речима проф. географије у прокупачкој Основној школи „Ратко Павловић Ћићко“ Ненад Мутавџића.  

Прва епигенија око брда Хисар је дуга цео километар и обичном посмарачу се чини када посматра реку да она тече узводно. У ствари, реч је о јединственом природном феномену, када река не може да пробије земљиште, па скрене свој ток. У овом случају, она се враћа поново ка изворишту, односно ка Куршумлији, заобилази Хисар и наставља даље ка Губи, где опет прави круг и  коначно након тога наставља свој природни ток. Уствари на неколико места она има два своја тока која су паралелна- објашњава Мутавџић.

Зато када неко гледа реку са Хисара чини се да она тече узводно, што је у суштини само оптичка варка. Она се само мало враћа уназад, као да узима залет и снагу да пробије неосвојиво. Тако је природа уредила да барем по овом феномену Топлица постане најспецифичнија река у Србији и Европи, а једна од ретких и у свету.

Етнологија је наука о пореклу,  друштвеној  организацији, начину живота, веровањима и обичајима различитих, углавном архаичних, друштвених  заједница.

У Народном музеју Топлице истраживачка делатност етнографског одељења одвијала се неравномерно, услед недостатка потребног стручног лица. Доласком етнолога, Зорице Цветковић, 1986. год. формира се званично етнографска збирка.  Етнолошка збирка састоји се од предмета сакупљених на ужем подручју Топлице, па стога има завичајни карактер.

Предмети по збиркама припадају временском периоду од 18. до 20. века, и сврстани су по функцијама и по областима делатности у веће и мање тематске целине. На стварање ових целина  битан  утицај  имала је специфичност подручја, етничка шароликост, као последица бројних вековних кретања становништва овим подручјем, бројних колонизација, досељавање из разних крајева, развој разних делатности, промене у технологији производње, промене занимања и начина живота…

Да би се потпуно дочарао градски живот у Прокупљу, 2001.г.  оформљена је „Градска соба“из периода с краја XIX и почетка XX века.

Чињеница је да ће врло брзо доћи дан када ће, пред налетом времена, сви  споменици, наше богате прошлости нестати. Упознавањем младих људи са некадашњим Прокупљем покушало се зауставити време, јер традиција је нешто чиме смо се одувек поносили и важили за народ који је љубоморно негује и чува.