Дом здравља Прокупље је највећи у Топличком округу. Од свог оснивања развијао је  и ширио мрежу огранака, здравствених станица и амбуланти. У новим простору се налази од 1989. године и око 50 000 становника са територије општине Прокупље користи услуге.

Дом здравља непрекидно унапређује квалитет услуга. Подржава стручно усавршавање, обнову знања и усвајање нових вештина здравствених радника и сарадника. Савремена опрема и апарати подршка су изабраним лекарима у поузданом постављању дијагноза, чиме се постиже благовремено и успешно лечење пацијената.

Дом здравља Прокупље је наставна база за обављање практичног дела наставе за ученике средње медицинске школе.

Дом културе је установа која обухвата све гране уметности и њима се професионално бави има за циљ да омогући аматерима да негују своје таленте. Могло би се рећи да сем културно – уметничке, Дом културе има и образовну улогу, јер редовним радом са децом ствара будуће уметнике. Основан је 1975. године, као израз потребе да се интересовања, енергија и идеје различитих појединаца обједине на једном месту. У саставу дома културе раде следеће секције: Културно уметницко друштво “Абрашевић”, Аматерско позориште „Хранислав Драгутиновић“, Књижевно друштво “Раде Драинац” и Секција ликовних уметника и посебне програме.

Аматерско позориште “Хранислав Драгутиновић”, по коме је град препознатљив у ширим оквирима, баштини традицију од 1919. године и прве представе прокупачких глумаца. Био је то текст “Ђидо” Јанка Веселиновића и Драгомира Брзака који је приказан у кафани “Рапоња”. Дилетантско позориште “Омладина” формирано је 1921. године и одмах му прилази велики број поштовалаца сарадника. Основно упориште у предратном периоду била је прокупачка Гимназија, са директором Михајлом Милинковићем на челу. Трајало је до почетка 2. св.рата, а након ослобођења, 1946. године, Власта Илић, неуморни културни прегалац, оснива Окружно народно позориште са око 60 чланова, које приказује представе у Соколском дому, хотелу “Европа” и у сали Гимназије. Прва послератна премијера била је “Госпођа министарка”. Позориште има професионални статус до 1956. године, када једном несвакидашње ускогрудом,чиновничком одлуком, Народни одбор Општине Прокупље укида професионално позориште. Крајем маја 1956. године довитљиви позоришни ствараоци оснивају Аматерско позориште, чијој оснивачкој скупштини, између осталих присуствују: Стојан Милошевић, Радомир Глигоријевић, Милица Крговић, Олга Ракић, Иван Јовановић, Александар Чернов и Хранислав Драгутиновић.  Драгутиновић ће на упечатљив начин обележити рад позоришта у следећим деценијама. Практично, до своје смрти ће бити управник, глумац и редитељ, окупљајући сјајну екипу сарадника која ће жарити и палити по сценама Србије, а неки од њих ће позориште изабрати као свој животни позив: Миодраг Ђукић, Томислав Пејчић, Зоран Симоновић, Љиљана Драгутиновић, Андрија Златић, Љиљана Милосављевић, Предраг Станић, Мирослав Јовић, Снежана и Љиљана Јакшић, Драгана Радојевић… Своје усељење у наменски изграђену зграду 1971. године обележено је премијером представе “Радо Србин иде у војнике”. 

Посебни програми

У оквиру посебних програма   Дом културе  организује неколико важних манифестација као што су Смотра рецитатора, Вече хумора „Златно магаренце“ и Дечју недељу. Такође редакција посебних програма је активно присутна и у организовању фестивала дечјег стваралаштва Федес и организацији посебних музичко поетских вечери као и у организацији посебних манифестација од значаја за општину (Светосавска академија, додела повеље Светог Прокопија, Дан позоришта и слично).

“Златно магаренце”

Традиционална манифестација Дома културе “Златно магаренце” на којој учествују сатиричари и глумци почев од 1996. године.

На почетку отварања дома 1986.г. капацитет је био предвиђен за 108 корисника. Међутим, из године у годину, интересовање за овакав вид смештаја старих људи је растао, тако да је 1992. године, капацитет проширен на 144 корисника. Проширење капацитета за још 40 места, учињено је 2003. године, захваљујуци људима добре воље. односно хуманитарним организацијама, тако да је капацитет смештаја проширен за још 15 соба са 40 лежајева (које су намењене за избегла лица из колективних центара).

У почетку у овој установи углавном су смештани корисници са подручја Топличког округа, јер то је на крају крајева и била намера, али касније, интересовање корисника за ову установу је прерасло наше оквире, тако да данас има кориснике из целе наше земље.

Установа, поред социјалне заштите, што је и основна намена у пружању услуга, пружа и здравствену заштиту. Kомплетна концепција рада у овој установи је предвиђена тако да корисницима обезбеди што боље услове, како у погледу смештаја, тако здравствене заштите, разоноде, односно да се створе услови да се корисник осећа као у својој кући, да се створи што боља и приближнија природна атмосфера. Радно окупационе активности:Хеклање, плетење, израда руцних реквизита, сликање, литералне и музичке секције, сређивање дворишта и брање воћа (у оквиру дома налази се воћњак од 2 хектара). Дом поседује библиотеку. Обележавање празника, а посебно се обележава октобар месец “Међународни празник старих” када се награђују корисници.

Од 1991. године оснивач је надлежно Министарство.

Добитници Октобарске награде града Прокупља за успесно пружање социјално хуманитарних услуга, 1996. године.

Објекат Дома ученика средњих школа Прокупље саграђен је пре више од 75 година и од тада је имао различите али врло блиске намене и делатности, сличне садашњим. Дом је почео са радом 1945. године као нижа школа. Наредне године прераста у Дом деце палих бораца узраста од 18 до 25 година. Од 1960. године установа постаје Интернат за ученике пољопривредне школе у чијем је саставу био. Са увођењем усмереног образовања дом 1977. године постаје самостална радна јединица и мења назив у Интернат Вељко Влаховић.  Данашњи назив Дом ученика средњих школа са добија 1987. године са укидањем усмереног образовања. Дом је 2019. године прославио 60 година постојања.

Данас је то модерна васпитно-образовна установа у којој се обезбеђују смештај, исхрана, услови за учење, васпитни рад, културни, забавни и спортски живот, као и друге заједничке потребе ученика који похађају школу ван места сталног боравка.