Командант пука 1914. године

Пуковник Миливоје Стојановић, рођен је 18. 9. 1873. године у Пожаревцу. Са  22. класом завршио је ВШ ВА 1894. године. У балканским ратовима командовао је 12. пуком „Цар Лазар“ када је лично од регента Александра одликован са КЗм.

Команду над Гвозденим пуком примио је 4. 8. 1914. године на почетку Церске битке. Погинуо је 21. 11. 1914. године у Колубарској бици, на Кременици код Лазаревца. Био је командант пука 4 месеца. У његову част композитор С. Бинички родом из села Јасике код Крушевца компоновао је песму „Марш на Дрину“.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ – РАТНА 1914. ГОДИНА

 Србија је 25. јула 1914. године прогласила мобилизацију. Након извршене мобилизације у пуку 30. јула бројно стање пука је било 4356 бораца: 67 официра, 464 подофицира и каплара и 3825 редова.

Пук којим је командовао потпуковник Ђорђе Палигорић пребачен је возом из Ниша у околину Аранђеловца где је био у саставу Моравске дивизије првог позива која је у саставу Друге армије. Одатле је 12. августа кренуо ка Дрини.

ЦЕРСКА БИТКА

Аустроугарска друга и пета армија напале су Србију са запада, преко Дрине. Изненадни напад  приморао је Врховну команду да главнину својих снага убрзаним маршом покрене ка Церу и Мачви. У ноћи између 15. и 16. августа комбинована дивизија српске војске избила је на гребен Цера. У подне 16. августа у помоћ комбинованој дивизији стигла је Моравска дивизија. „Гвоздени пук” се налазио на крајњем десном крилу Моравске дивизије, источно од села Текериша.

Команду над пуком примио је 17. августа пуковник Миливоје Стојановић (1873-1914) из Пожаревца. Тога дана командант „Гвозденог пука”  увидевши да непријатељски напади слабе, наредио је да два батаљона изврше јуриш којим су заузели Текериш.  Из „Гвозденог пука” погинуло је 34 бораца, 40 је нестало и 288 рањено.

БИТКА НА ДРИНИ

После пораза на Церу и повлачења, непријатељ је покушавао да продре преко Дрине, а борбе су вођене на средњем и доњем току реке Дрине. После протеривања непријатеља преко Дрине, „Гвоздени пук” је држао положаје на обали реке Дрине у рејону села Бадовинаца. У зору 8. 9. непријатељ је понтонима пребацивао три батаљона 79. пука „Бана Јелачића” који су напали положаје „Гвозденог пука” испод села Бадовинаца, у рејону Лиманске аде. Док су други и трећи батаљон „Гвозденог пука” одбијали непријатељске нападе потискујући их ка реци, четврти батаљон под командом мајора Војислава Гојковића бочном ватром је разбио 79. пук. У овим борбама непријатељ је имао преко 500 погинулих, а међу њима била су четири команданта батаљона и десет официра. Заробљена су три официра и 176 војника са комплетном опремом и наоружањем. У овим борбама погинула су из „Гвозденог пука” два официра, два подофицира, четири каплара и 25 редова, а рањена су 152 борца.

У време повлачења српске војске према Колубари, „Гвоздени пук” имао је задатак да штити одступницу Моравској дивизији. Код села Цуљковића у Мачви водио је тешке борбе са аустроугарским претходницама. У једном дану борбе, пук је имао 65 погинулих војника, а рањено је 27 бораца. Пук се повукао  и запосео положај Врапче брдо где се задржао до 12. новембра. Само за девет дана борбе, од 3. до 12. новембра, пук је имао 1196 избачених из строја, од тога 14 официра..

КОЛУБАРСКА БИТКА

Колубарска битка вођена је од 16. 11. до 15. 12. У овој бици, у њеној одбрамбеној фази, „Гвоздени пук” борио се на правцу главног удара непријатељских снага трпећи велике губитке. На почетку битке, у одбрани моста код Лајковца само једна чета овог пука изгубила је 162 војника. На Врапчем брду из строја је избачено 150, а на Човки преко 600 војника за само неколико дана борбе. Када је почела противофанзива српских трупа, на Кременици је за један дан погинуло 53, а рањено је 218 бораца. Међу погинулима је и командант пука, пуковник Миливоје Стојановић. Командовање пуком је преузео пуковник Димитрије Милић (1873-1916) из с.(?) војска, Моравски срез. У борбама на Кременици, 4. децембра, у јуришу, четврти батаљон под командом мајора Тодора Ћирића разбио је један непријатељски батаљон заробивши притом шест официра и 261 војника. У току борбе само 7. 12. „Гвоздени пук” је заробио 250 војника, а у нападу на положаје испред Београда пук је заробио седам официра и 209 војника. Крај Колубарске битке пук је дочекао гоњењем непријатеља, у предграђу Београда код Врачара. Одатле је пук послат на одмор у околину Младеновца.

За четири месеца, колико је рат трајао у 1914. години, из пука је погинуло 812 бораца, а укупно са рањенима избачено је из строја: 35 официра и 2303 подофицира, каплара.

WORLD WAR I –THE YEAR OF 1914

On 25 July 1914, Serbia declared a state of general mobilization. After mobilizing, the regiment numbered 4356 conscripts: 67 officers, 464 non-commissioned officers and corporals, and 3825 privates. The regiment, under command of lieutenant-colonel Đorđe Paligorić, was transferred from Niš to Aranđelovac by train, where it constituted Morava Division of I class, which was a part of the Second army. From that location, it set off towards the river of Drina.

BATTLE OF CER

Austro-Hungarian 2nd and 5th army attacked Serbia from the west, across the Drina. A sudden attack  made the  Supreme Command transfer the main forces towards Cer mountain and Mačva in a fast march. The night of 15 and 16 August, a Combined Division of the Serbian Army reached the ridge of Cer. At noon, on 16 August, Morava Division arrived to assist the Combined Division. “The Iron Regiment” was on the westernmost wing of Morava Division, east of the village of Tekeriš. On 17 August, Colonel Milivoje Stojanović (1873-1914), from Požarevac, takes command of the regiment. That day, the commander, upon realizing that the enemy’s attacks were weakening ordered two battalions into attack, after which Tekeriš was taken. “The Iron Regiment’s” casualties were: 34 killed, 40 missing и 288 wounded.

BATTLE OF THE DRINA

After the defeat in the Battle of Cer, the enemy constantly attempted to cross the Drina, and the combats were fought in the middle and lower course of the river. On driving out the enemy across the Drina, “the Iron regiment” held the positions on the banks of the Drina near the village of Badovinci. At dawn on 8 September, the enemy transferred, over the pontoon bridges, three battalions of 79th regiment “Ban Jelačić” that had attacked the positions of “The Iron Regiment“ down the village of Badovinci, near Limanska Ada. While the second and third battalion of the “Second Iron Regiment“ were repelling the the enemy’s attacks, forcing them back to the river, the fourth battalion, under major Vojislav Gojković, firing from the flank, crushed the 79th regiment. During these combats, the enemy had 500 casualties, including four battalion commanders and ten officers. Three officers and 176 soldiers were captured with complete equipment and arms. In the battles, the casualties of “The Iron Рegiment“ were: two officers, two non-commissioned officers, four corporals, 25 privates, and 152 wounded soldiers.

During the retreat of the Serbian army towards Kolubara, ”The Iron Regiment“ was assigned to protect the withdrawal of Morava Division. Near the village of Culjković in Mačva, it battled hard with Ausro-Hungarian advance guards.

In one-day battle, the regiment lost 65 soldiers while 27 were wounded. The regiment retreated and occupied the position of the hill of Vrapče, where it remained until 12 November. In only nine days of combat, from 3 to 12 November, the regiment had 1196 soldiers out of battle, 14 of whom were officers.

BATTLE OF KOLUBARA

The battle of Kolubara was fought from 16 November to 15 December. In the battle, during the defense phase, “The Iron Regiment” fought in the position of the fiercest attacks of the enemy, suffering tremendous losses. At the beginning of the battle, while defending the bridge of Lajkovac, a single troop of the regiment lost 162 soldiers. On the hill of Vrapče, 150 soldiers were out of combat, while on the hill of Čovka there were over 600 in just a few days of battle.

At the beginning of the Serbian counteroffensive, in one day on Kremenica 53 soldiers were killed and 218 wounded. Among the dead was the commander of the regiment, colonel Milivoje Stojanović. Colonel Dimitrije Milić (1873-1916) took command of the regiment, the district of Morava.

In the battles on Kremenica, on 4 December, in an assault, the fourth battalion under Teodor Ćirić crushed an enemy’s battalion taking captive six officers and 261 soldiers. During the battle on 7 December only, “The Iron Regiment” captured 250 soldiers and upon attacking the positions out of Belgrade, the regiment captured seven officers and 209 soldiers. It witnessed the end of the battle of Kolubara by driving the enemy out on the outskirts of Belgrade near Vračar. From that position, the regiment was sent on a leave near Mladenovac.

In four months of warfare in 1914, the regiment lost 812 soldiers, and the total number of those out of battlefield, including the wounded was: 35 officers and 2303 non–commissioned officers, corporals and privates.

During the battles, the regiment captured 19 enemy’s officers, 1464 non-commissioned officers and privates.