У подножју брда Хисар, источно од старог римског Hammeuma, а западно од данашњег града Прокупља налази се стара црква Св.великомученика Прокопија, која представља редак културно-историјски споменик и једну од најстаријих сачуваних грађевина не само у Топлици већ и у читавој Србији. Време њеног зидања није сасвим тачно утврђено, јер о томе не постоје писана документа, али о њеној старости можемо говорити на основу њене архитектуре која је и данас добро очувана. Многи научници проучавали су старост цркве и сви су дошли до отприлике истог закључка да је црква св.Прокопија заиста подигнута у X века. Цела грађевина са масивним четвоространим стубовима, који носе лађу цркве, а у исто време сужавају и гуше брод цркве,  време њеног постанка несумњиво везују за македонску школу.

Првобитни изглед храма у многоме је током времена измењен, зато што је више пута преправљана, оправљана и дограђивана. Преживео је и поднео све ногуће страхоте једне бурне историјске прошлости.  Готово у рушевинама био је у доба Немањића,у време велике сеобе  Срба и у време  првог Српског устанка.

Најстарије дограђивање извршено је у другој половини XIV века када је на јужној страни дозидана гробница са три врло мрачна и узана одељења, у које је смештено тело св.Прокопија, које је морало брижљиво да се сахрани. Ова специјална гробница, у који се и данас улази кроз троја врата,била су зазидана и добро замаскирана после смештања тела св.Прокопија. Мошти св.Прокопија (хришћански мученик из доба цара Диоклецијана) почивале  до XIV века у епископској катедрали у Нишу. Када су Турци 1386.г. заузели Ниш, побожне Нишлије бежећи испре Турака понели су са собом и тело свог заштитника и донели га у Прокупље које још није пало у турске руке и склонише свечеве мошти у стару прокупачку цркву где оно остаде све до данас. Педесетих година XIX века дозидано је на северној страни туторско одељење, а на западној крстионица. Тада је био израђен и нов иконостас јер је стари већ био уништен. Последње веће поправке извршене су 1906.г. када је дозидана звонара, проширени  сви прозори на цркви, избијен свод на зиду између паперте и средњег дела храма, скинуте плоче са крова од којих је постављен под у цркви који је тиме подигнут за 80 цм, чиме је цркви смањена висина и изгубљена је акустика.Ниво пода у старој дозиданој гробници остао је исти.

Унутрашњи декор цркве из времена зидања храма сада није могуће видети. Зидове цркве данас красе старе иконе из XVII, XVIII, XIX и XX. Најстарија је икона Богоридице са Христом на левој руци из краја XVII века. У цркви св.Прокопија поред моштију овог светитеља чува се и  део моштију св.Георгија које су донешене у малом ћивоту из цркве Св. Георгија у селу Лопиже близу Сјенице после коначног пада Србије у турске руке.