Грађанска  Читаоница (1909-1912)

Пун назив Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље, основана је 1909.године као Грађанска читаоница. Оснивање Гимназије допринело је оснивању „Грађанске читаонице“, председник је био директор гимназије Богољуб Тирић. Читаоница је имала свој оркестар и организовала је књижевне вечери на којима је оркестар свирао. На књижевним вечерима углавном су се окупљали чиновници, просветни радници и школска омладина. Занатлије нису били чланови читаонице, међутим баш они су чинили скоро потпун састав хора певачког друштва тј.  „Топличко певачке дружине Југовићи“, основаног 1911.г.

Библиотека након ослободилачких ратова (1930-1961)

Током Балканских и Првог светског рата читаоница прави паузу са радом све до 23.марта 1930.године када опет почиње са радом као „Народна читаоница са универзитетом“. „Народна књижница и читаоница“ основана је након Другог светског рата, а 1961. постаје матична за општину Прокупље.

Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље (1973-2020)

„Народна књижница и читаоница“ 1973.године мења име у Народна библиотека „Раде Драинац“ и оформљује се дечије одељење. Мрежу библиотека Топличког округа чине: матична библиотека „Раде Драинац“ (са два огранка), три општинске библиотеке – Народна библиотека „Рака Драинац“ Блаце, Народна библиотека Kуршумлија, Народна библиотека Житорађа (са једним огранком) и 24 библиотека у основним и средњим школама. Забичајно одељење основано 1977. године, чува, обрађује и прикупља књижну и некњижну грађу о прокупљу и прокупчанима. Ово одељење чува 1.400 монографских публикација. Завичајно одељење чува први и једини број првог књижевног часописа у Топлици „Луча“, све бројеве часописа „ТОK“, „Топличке свеске“, „Топлички венац“ и једини топлички лист „Топличке новине“. Чести корисници завичајног фонда су сами писци, који стварају у Топлици и Прокупљу. Данас Народна библиотека “Раде Драинац” има књижни фонд преко 80.000 књига и представља организовану културну установу са Одељењу за одрасле, Одељењем за децу и два путничка одељења у Житном Потоку и Малој Плани.

Биоскоп је филмски театар у коме се приказују филмови на великом платну. Филм су као технологију пронашли Браћа Лимијер, снимили су пар првих документарних филмова и приказали их на првим пројекцијама. Биоскопске представе су се у почетку давале по кафанама а први биоскопи су били путујући. 

Филмска уметност је релативно касно закорачила у Прокупље. По речима Д. Мирчетића није било посебне биоскопске сале па су се филмови приказивали у кафанама. Први неми филм приказан је у хотелу „Европа“ 1924.г, а први тон филм у истом хотелу 1932. године.

Топличке новине кажу: „Предузеће за приказивање филмова „Топлица“ у Прокупљу основано је септембра 1956.г. Радило је у школској згради у сали која је служила и за све друге културно-уметничке програме, конференције и предавања.  Дуги низ година Биоскоп је радио веома успешно иако није имао своју салу.

После више од једне деценије успешног рада, постојала је иницијатива 1968. г. да се за потребе Биоскопа направи нова зграда „..на простору између зграда Службе друштвеног књиговодства, Привредне банке и Завода за социјално осигурање. Нажалост до реализације овог пројекта никад није дошло.

Биоскоп је радио као самостално Предузеће све до 1994. године.  Велике економске потешкоће у нашој земљи, али и велике промене и напредак у развоју технологије(појава видео касета и видео клубова) учиниле су да све мањи број људи одлази у класичне биоскопе. Биоскоп је од тада у саставу Дома културе. Данас се ради на томе да се побољша опрема за пројекецију филмова и да се грађани поново врате у биоскопску салу.

Оснивање и историја болнице – На почетку 10. века у Прокупљу је постојао само један лекар, али не и болнице, те су Прокупчани ишли да се лече у болници у Нишу. Болница се у Прокупљу први пут се помиње 1895. године и налазила се на месту данасње средње Техничке школе „15. мај“. Управник болнице био је др Мицић, а срески лекар био је Др Алекса Савић, који је био најзначајнија личност за Топличко здравство. Поставши министар народног здравља 1927. године, Др Алекса Савић био је одговоран за изградњу нове зграде прокупачке бонице 1929. године са 80 болничких постеља. Болница по први пут имала већи број лекара, савременију организацију здравствене службе, водовод, купатила, хигијенске чесме.

Почетком Другог светског рата погоршава се стање у Прокупачком здравству, окупатори болницу користе за сопствене подребе, док се већи број лекара прикључује Народноолободилачкој борби. Завршетком рата Болинца опет почиње са радом са само 10 лекара, међутим веће промене дешавају се 1960. године када бригу о Топличанима води 23 лекара. Kључна година за даљи развитак здравства биће 1960. када се у отвара Медицински факултет Универзитета у Нишу, када почиње прилив новог Медицинског особља , до 1972. године бригу о становништву водило је 105 доктора, док их је данас око 200.

Општа болница „Др Алекса Савић“ данас- Управни одбор болнице фебруара 2012. године доноси одлуку на основу гласања народа Топлице да се у имену Опште болнице дода и и ме њеног онивача Др Алексе Савића, исте године болница Здравствени центар „Топлица“ је поделио се на „Дом здравља Прокупље“ и Општу болницу „Др Алекса Савић“. Болница обезбеђује наставу ученицима средње медицинске школе „Др Алекса Савић“ и наставно научна је база Медицинског факутета Универзитета у Нишу. Све службе и одељења груписане су на хирушки сектор, интернистички сектор, сектор политичких делатности и сектор немедицинских послова. Болница има 363 постеља, на годишњем нивоу хирушке службе изврше око 7.500 операција и близу 140.000 амбулантних прегледа.