Амам, хамам (турски haman, од арапског hammam – утоплити, загрејати) такозвано турско купатило, јавно купатило затвореног типа настало на средњем истоку. Kупање у хамаму је било део обичаја и уживања. У Османском Царству хамами су били важан дeо турске културе и служила су као места за социјализацију.
У архитектонском смислу, амам је истакнути објекат класичне турске куполасте архитектуре. То су чврсти објекти, грађени од камена или опеке или од наизменичних слојева камена и опеке. Један турски амам остао је тако у Прокупљу да живи и више од 100 година, али нажалост није заштићени споменик културе. У документацији Народног музеја Топлице пронашли смо податке да је овај амам коришћен до почетка 1. светског рата. Између два рата је коришћен као ледара.
„У данашњој Књаз Михајловој улици виде се руинирани остаци турског амама (купатила), чији је власник био Садик-бег. Занимљива је прича да је он био једини турчин, који је после ослобођења остао у Прокупљу, где је 1911.г. умро у дубокој старости.
Апотека је здравствена установа која набавља и испитује лекове и санитетски материјал, и њима снабдева становништво. У Србији је 1830. г. отворена прва апотека у Београду. Историјски подаци о апотекарству у Прокупљу датирају са краја XX века. Прву апотеку отвара апотекар Ђорђе Брзаковић, у центру вароши (данашњи хотел Хамеум). Другу апотеку у Прокупљу отвара Милош Николић у центру вароши (место данашње Градске Апотеке). Апотека почиње са радом 1. новембра 1907. године и добија име “Свети Јован” по крсној слави Милоша Николића. У вођењу апотеке уз Милоша учествује и његова жена Ангелина, а после завршетка студија и синови Миливоје и Боривоје. Браћа Николић, по својој рецептури праве једну од првих помада у Србији и називају је по мајци “Нана”. Апотека “Свети Јован”, од народа названа “Николићева” је национализована после Другог светског рата. Апотекарску установу Прокупље 1. јуна 2006. године преузима некад Скупштина општине Прокупље, данас град Прокупље, као оснивач, и мења јој назив у “Апотека Прокупље”, који носи и данас.
Археологија је наука која изучава материјалне остатке људског живота и рада. Уобичајено да се њено проучавање везује за давну прошлост којом је обухваћено време од најстаријих материјалних остатака па све до данашњих дана. Археологија поседује одређене методе у изучавању прошлости људи. Резултати и плодови археолошких истраживања постижу свој циљ ако постану приступачни, видљиви и разумљиви не само стручњацима, него свима.
Археолошки локалитет је место људског истраживања на којем се могу наћи велике количине материјалних остатака. Највећи и најзначајнији археолошки локалитет у Прокупљу налази се у самом граду. Комплекс Хисар од давнина чува прошлост града у остацима римског купатила и византијске цркве, зидинама средњевековног утврђења, на зидовима Јубогданове цркве, као и у простору црве св. Прокопија из 10. века. Данас је Хисар са свим својим споменицима и споменицима културе омиљено шеталиште не само прокупчана већ и свих гостију Прокупља.
Археолог Прокупља који је обележио наше време је Јулка Кузмановић Цветковић. Иако рођена у Куршумлији, цео свој радни век провела је у прокупачком Музеју. Захваљујући њој надалеко се чуло о археолошким знаменитостима Прокупља и целе Топлице. Учествовала је на археолошком ископавању утврђења на Хисару, као и на ископавању римских терми у дворишту цркве св. Прокопија. Наравно увек ће као прва асоцијација на спомен имена овог нашег археолога бити архео парк Плочник, који је захваљујући Јулки Кузмановић Цветковић постао познато неолитско налазиште како у нашој земљи , тако и у целом свету.
Архив је установа која се бави заштитом, прикупљањем, уређивањем, чувањем и давањем архивске грађе за употребу. Први пут се Историјски архив помиње и то као Архивско средиште 1948. г. Историјски архив „Топлице“ Прокупље у формално правном облику какав је данас, основан је 2006. године. Архив је део архивске мреже Србије и као такав обавља делатност заштите културних добара а територијална надлежност архива су општине Прокупље, Куршумлија, Блаце и Житорађа.
Најважнији фондови приликом оснивања били су Окружни народни одбор, Народни одбор општине Прокупље, Народно позориште Прокупље, Срески суд Прокупље. Међу архивском грађом од изузетног значаја су: фондови правосуђа, Срески народни суд Прокупља, збиркa матичних књига Храма Св. Прокопија у Прокупљу из 1894. године. Од великог значаја је архивска грађа: фондови народних одбора срезова Добричког, Јастребачког, Косаничког и Прокупачког као и фондови топличких општина; фонд Учитељско домаћичке школе Прокупље 1921-1963; Женска занатска школа Прокупље 1909-1948; Народно позориште Прокупље 1945-1957. г.
За проучавање привредне историје овог краја од великог значаја су: Топличка задруга, Окружни одбор занатских удружења за срезове, Занатски еснаф за варош Прокупље и округ Топлички – Прокупље 1924-1931; Среска занатска комора – Прокупље 1946-1960; Среска занатска комора – Куршумлија 1950-1956; Трговинска комора среза Прокупље – Прокупље 1945-1960; Рудник мрког угља „Јанкова Клисура“ Чучале – Блаце 1952-1963; фондови друштвено-политичких организација среских и општинских комитета, Савеза комуниста и ССРН са овог подручја.
Највећи део чини грађа која је настала после 1944. године, а мањи део грађа из периода од 1889. до 1944. године. Међу значајним документима су и Указ краља Александра о проглашењу Куршумлијске бање за опште корисну и лековиту минералну воду, издат 1929. године; списак палих жртава у Првом светском рату и Топличком устанку; прве службене новине у послертној Топлици „Народни глас“ које је издавао Градски одбор Народног фронта од 1947-1948. године, збирка пројеката, збирка печата, збирка фотографија и збирка плаката.
Нова и савремена аутобуска станица отворена је почетком маја месеца 1968. године на чистини од бетонског моста испод Начелства до Предионице памука „Топличанка“. Располаже са пет перона, три шалтера, пространом чекаоницом, бифеом и свим потребним уређајима. На овој станици, поред возила београдске Ласте, која је инвеститор, пристајати и возила других предузећа који одржавају редовне линије у овом крају.
Аутобуска станица данас је на истом месту. На њој пристају аутобуси Ниш експрес-а и Ласте. Нисмо пронашли податак о томе када је отворен део станице који и данас припада Нишекспресу. аутобуској компанији из Ниша која деценијама вози на свим линијама између гада и села топличког округа али и градског превоза и међуградског превоза у земљи и иностранству.