Филмотека
Документарни филм ,,Мистерије Плочника“, снимљен је 2010. године. Филм говори о металуршком налазишту млађег неолита, откривеном у селу Плочник надомак Прокупља.
Аутор филма је археолог Јулка Кузмановић-Цветковић, музејски саветник из Прокупља
Филм је реализован у сарадњи с дописништвом РТС из Прокупља, а за филмски материјал и његову обраду били су задужени новинар Невенка Стојановић, сниматељи Иван Стамболић и Иван Миљковић и монтажер Влада Косовац.
Филм је приказан на Међународној смотри археолошког филма у Народном музеју у Београду.
Документарни филм ,,На крају канапа – Јеребани“ снимљен је 2012.године.
Филм је режирао Жикица Јовановић, сценариста је Зорица Цветковић, музику је урадио Драган Бабић, фотографију Владан Милутиновић, а превод Димитрије Цветковић.
Филм који говори о породици Јеребан и њиховој породичној традицији бављења ужарским занатом преко 100 година је рађен у продукцији Народног музеја Топлице, а под покровитељством Министарства културе Србије.
На 8. Међународном фестивалу документарног филма “Златна буклија” који је одржан од 23. до 26. априла 2013.године у Великој Плани, филм је добио специјалну награду жирија.
Документарни филм „100 година Топличког устанка“ снимљен је 2017. године у продукцији Филм клуба Прокупље. Сценарио и режију на овом филму је потписао Жикица Јовановић директор Филм клуба Прокупље.
За музику у филму био је задужен Ивица Траиловић, камера је била поверена Војкану Аранђеловићу, а асистент на филму је био Бранислав Росић.
Филм је урађен уз подршку Министарства културе и информисања.
Филм „Германско копље са локалитета Хисар“
У току заштитних археолошких истраживања на споменичкој целини Хисар у Прокупљу 2021 , на утврђењу Хисар је пронађено германско копље. У објекту 3/21, у слоју рушења и паљевине, налаз готског копља сведочи о бурним временима Сеобе народа у раном средњем веку и потврђује важан стратешки положај Прокупља од најранијих времена до данас. Стратиграфска ситуација на утврђењу Хисар потврђује речено јер су констатовани археолошки слојеви бронзаног и гвозденог доба, римског, касноантичког, рановизантијског и средњевековног периода (10 – 15. века).
Копље је по свој прилици припадало великодостојнику племена Острогота, који су у току Велике сеобе народа боравили и на простору Топлице. Наиме, након извршених С 14 анализа, установљено је да је копље настало у периоду 418 – 538 године, што обухвата време око 480. године, када је Теодорих Велики Амалијац боравио на овом простору. Након похода и боравка на југу Балканоског полустрва, Теодорих Велики одлази на простор данашње Италије где формира Остроготско краљевство.
Захваљујући Министарсву културе Републике Србије у 2022/23 години је извршен низ физичко-хемијских анализа и конзерваторско – рестаураторски третман уз снимање пратећег филма.
Копље је дужине 35 цм, врх копља је рађен од челика пореклом са Блиског Истока (Дамаск), тулац копља је од гвожђа а тулац копља је опточен сребром, златом и стаклом, украшен у техникама искуцавања, гравирања и клоазонеа.
Руководиоци археолошких истраживања: Сања Црнобрња Красић и Дејан Булић
Руководиоци пројекта конзервације и рестаурације копља и аутори филма: Весна Рогић и Сања Црнобрња Красић.